Najstariji sirevi smatra se da su nastali još u doba neolita.
Mogli su se naći u Anatoliji, južnoj Evropi, severnoj Africi i Maloj Aziji. U današnje vreme se rado koriste i veoma su cenjeni sa bezbroj vrsta u ponudi.
Takođe postoji niz komplikovanih podela sireva, napomenućemo neke.
Sireve delimo po više osnova podela na primer na osnovu poreklu mleka, kravlje, ovčije, kozije.
Zatim po tvrdoći na meke i polumeke (bri), polutvrdi sirevi (gorgonzola, raklet), tvrdi i ekstra tvrdi sirevi (konte, ementaler, grijer), zatim kojoj zemlji pripadaju kao i zaštićenoj geografskoj regiji iz koje dolaze, po količini masti koju sadrže, da li sa plemenitim plesnima, da li su beli mladi sirevi ili žuti zreli sirevi.
Sirevi Italije
Svako putovanje u Italiju donosi novo iskustvo, da li je to umetnost, moda, arhitektura, hrana, a gde je hrana tu su i sirevi, „formaggi“.
Parmezan, provalone, pekorino, rikota, gorgonzola.
Italija pored Francuske može da dobije epitet velikog proizvođača i ljubitelja sireva.
Postoji više vrsta i kategorija sireva u zavisnosti od porekla da li je mleko kravlje (vaccini), kozjeg (caprini), ovčijeg (pecorini), ili bivoljeg (bufalini) porekla.
Kriterijuma ima dosta, način kako se sir priprema, od kuvanog mleka, nekuvanog mleka tačnije paste za sir, da li se sir presuje, da li mu se dodaju plemenite plesni, zatim količina masti, vreme dozrevanja i odležavanja sireva.
Kako svaka regija u Italiji koja proizvodi sireve ima svoje specifičnosti predstavićemo nekoliko regija sa tipičnim predstavnicima sireva.
Parmigiano Reggiano
Za ovaj sir koji je planetarno poznat možemo reći da je tvrd, polumasni kravlji sir sa zaštitom oznake porekla i to je između dve reke Po i Reno.
To su pokrajine poput Parma, Reggio Emilia. Jakog i punog ukusa parmezan ima prepoznatljivu zrnastu teksturu.
Vreme sazrevanja je po nekoliko godina, tako da stari sir sazreva do četiri godine. Parmezan je zastupljen u kulinarstvu i daje finu završnicu jelima od testenine, rižotu ili serviran na pladnju sa sirevima.
Pecorino
Tvrdi ovčji sir najpoznatiji sastojak kulinarskih klasika Italije (carbonara i cacio e pepe) proizvodi se u mnogim regijama Italije sa oznakom porekla regije iz koje dolazi.
Na primer pecorino romano, sicilijano.
Ovaj sir ima pikantan oštar ukus, koji zrenjem još više jača. Veoma cenjen u kulinarstvu, odličan sastojak brojnih jela. U Rimu treba probali pravu karbonaru sa pekorinom romanom.
Grana Padano
Ovaj tvrdi kravlji sir proizvodi se u regijama Emilia-Romagna, Lombardija, Pijemont. Grana padano ima jak ukus zrnaste strukture. Potrebno vreme za dozrevanje ovog sira je najmanje 12 meseci.
Mozzarella
Mocarela je punomasni kravlji sir, jedan od najpoznatijih sireva Italije u celom svetu. Beli sir okruglog oblika svoju tajnu čuva u blagom ukusu i lisnatoj kremastoj strukturi. Poreklo vodi iz rimske regije. Veoma cenjen u mediteranskoj kuhinji, neizbežan kod pica, salata kapreze.
Ricotta
Rikota je sir koji se dobija od surutke. Proizvodi se u celoj Italiji od svih vrsta mleka. Sicilijanska ovčija rikota se koristi u čuvenom jelu pod nazivom pasta ala Norma, gde prefinjenost jelu pored rikote daje plavi patlidžan.
Gorgonzola
Meki, masni, slatkasti, srednje zreli sir gorgonzola prepoznatljiv je svojim izgledom i ukusom, bledo-žućkaste boje prošaran plavom plemenitom plesni. Sir je dobio naziv po malom mestu iz okoline Milana u Lombardiji gde se proizvodi sa zaštićenim poreklom. U kulinarstvu gorgonzolu koristimo kao prilog testima, salatama, umacima, pici. Uz vina i voće. Zrenje traje do šest meseci.
Serviranje sireva
Kada je druženje u pitanju, tu su neizostavni sirevi i vino.
Ono šta je sigurno to je da će svi vaši gosti biti uključeni u zabavni izazov uparivanja sireva i vina sa ostalim namirnicama koje nameravamo da poslužimo.
Ne bi bilo loše napisati i nazive sireva, pored svakog sira za koji smo se odlučili, kako bi drugima bilo jasno, interesantno ali zanimljivo u prepoznavanju ili učenju vezano za sireve.
Kada odlučimo da nam posluženje bude pladanj ili drvena daska sa sirevima, bilo bi dobro da se posluži neparan broj vrsta sireva, mogu biti mekani, sa plesnima, tvrdi, u različitim bojama, sa dodacima začinskog bilja ili koštunjavog voća.
Pladanj sa sirevima kao predjelo trebalo bi da sadrži pet vrsta sireva uz dodatak svežeg voća kao što je grožđe, smokve, kruške, suvog voća ili delikatesa, neki dobar čatni ili ljuti džem.
Uz sve to bi se dobro slagao hrskavi hleb (baget, rustični hleb, ćabata).
Za mekanije sireve kao što su oni sa plemenitim plesnima obavezno servirati poseban nožić za sečenje, komadi tvrđih sireva bi trebali da imaju jestivi deo kore na sebi.
Sireve slagati od onih sa blažim ukusom prema jačim i intenzivnijim.
Naš pladanj sa sirevima pripremiti ranije tokom dana, ali sireve ostaviti na sobnoj temperaturi pre posluženja kako bi arome došla do izražaja.
Jedino nam ostaje nedoumica koju količinu sira kupiti pripremiti za druženje uz pladanj, preporuka bi bila 120-150 g sira po osobi.
U dobrom društvu poznavaoca ljubitelja sireva, možda naučimo nešto novo damo lični sud o nekom egzoičnom uparivanju hrane ili postavimo izazov.
TOP 10 SRPSKIH SIREVA:
(FOTKA: SIREVI SRPSKI)
MIROČKI SIR
– Ovaj delikates dolazi sa planine Miroč i pravi se samo u oblasti Đerdapa, a smatra se najbližim rođakom čuvenog halumi sira. Proizvodi se od punomasnog kravljeg mleka, a ponekada se u njegovu teksturu dodaju kravlje i ovčije mleko. Veoma je lep kada se griluje. Tada mu spoljašnost postaje krckava, a unutra je zbog nemogućnosti da se istopi i dalje mekan. Najbolje se slaže uz čeri-paradajz, med, belo vino i salatu.
PULE SIR
– U Nacionalnom parku Zasavice nastaje jedan od najskupljih svetskih sireva i pravi se od magarećeg mleka, zbog čega je unikatan i veoma redak. Ima samo 1% mlečne masti, ali i anti alergijska svojstva. Za kilogram ovog specijaliteta potrebno je čak 25 litara mleka, a magarica može da proizvedene samo 200 ml po jednoj muži. Kilogram ovakvog sira obično košta 1.000 evra, ali Pule dostiže cenu između 3 i 5 hiljada evra. U Srbiji ga možete naći u pakovanjima od 50 g, za koje je potrebno izdvojiti između 6.000 i 7.800 dinara.
ŠARSKI SIR
– Ovaj sir izgledom podseća na kačkavalj, ali je po ukusu sasvim jedinstven. Proizvodi se u selima i domaćinstvima ispod Šar planine, predelu koji karakteriše izuzetno očuvano okruženje i čist vazduh. Prvobitno pravljen samo od ovčijeg mleka, sa smanjenjem broja ovaca, počinje da se pravi i od kravljeg. Prvi put se pominje 1901. godine, u “Konstatinopoljskom glasniku”, u kome piše da je “osvojio susedna tržišta”.
HOMOLJSKI SIR
– Autohtono se izrađuje od svežeg pomuženog ovčijeg mleka sa Homoljskih planina u periodu od aprila do kraja oktobra. Pripada grupi belih sireva u salamuri. Homoljski sir ima izražen pikantan ukus i miris na ovčije mleko, bele je boje i u preseku nema šupljina. Zaštićenog je geografskog porekla, a treba ga uparivati sa belim vinima poput šenin blana, sovinjon blana ili sa muskatom.
PIROTSKI KAČKAVALJ
– To je vrsta tvrdog sira. Osobine po kojima se ukus i miris mleka ovog kraja razlikuje od mleka drugih geografskih područja zasnivaju se na specifičnostima ispaše najkvalitetnijom slatkom travom i krmnim biljem u zaštićenom parku prirode. U zavisnosti od osnovne sirovine – mleka, razlikujemo kačkavalj od kravljeg i ovčijeg mleka, kao i mešanac – miks ove dve vrste mleka.
ZLATARSKI SIR
– Proizvodi se po originalnoj recepturi specifičnom tehnologijom u okolini Nove Varoši. Kvalitet trava i ekstenzivni uzgoj mlečnih grla koja slobodno pasu na pašnjacima, garantuju kvalitet mleka koji se u procesu zrenja prenosi na ovaj prepoznatljiv autohtoni sir. Zlatarski sir je bele, do belo-žute boje, blagog mlečno-kiselog mirisa sa prisustvom gorčine.
SJENIČKI SIR
– Jedan od najpoznatijih sireva na području cele Srbije, a i šire. Ovaj sir spada u grupu belih sireva u salamuri i proizvodi se kao autohtoni sir od ovčijeg ili od mešanog ovčijeg i kravljeg mleka. Autohtoni sjenički sir proizvodi se od sirovog ovčijeg mleka i prepoznat je kao jedan od najcenjenijih ovčijih sireva karakteristične arome, pikantnog i izraženog ukusa, izrazito bele boje i specifične teksture.
MOKRINSKI SIR
– Najpoznatiji sir u Vojvodini, sa severa Banata, gde se nalaze velike površine slatina koje se koriste za ispašu ovaca. Po pravilu se izrađuje od punomasnog ovčijeg mleka, mada se često ovčijem mleku dodaje kravlje. Tvrdi (zimski) tip ovog sira proizvodi se u jesen od ovčijeg mleka koje se ostavlja za zimu i proleće. Takav sir može da se čuva i do pola godine. Sir koji se čuva godinu i duže, preliva se istopljenom svinjskom mašću radi konzervacije.
SVRLJIŠKI SIR
– Izrađuje se u Niškom regionu, kome pripada i Svrljig. Svrljiški sir u salamuri se autohtono proizvodi od svežeg ovčijeg mleka. Proizvodnja ovog sira naročito je karakteristična u periodu od aprila do kraja oktobra, u vreme ispaše ovaca. Uz ovaj sir se preporučuje belo vino, poput sovinjon blana, rajnskog rizlinga ili šardonea.
SIR MANASTIRA SUKOVO
– Brojni su manastiri širom Srbije, koji osim vina i rakije, prave i svoje sireve, a među njima Sukovo je svakako najpoznatiji. Nije ni čudo, jer su nasledili stare, još u Jugoslaviji čuvene, zemljoradničke zadruge, koje su još 60-tih godina prošlog veka izvozile u Italiju i širom Evrope. Kupovali su ga uglavnom veoma visoki društveni krugovi i plaćali ga papreno. Monasi manastira Sukovo proizvode isključivo punomasni kravlji sir i kačkavalj, od svojih krava, i u sir dodaju lekovito bilje.
22 najboljih sireva u Evropi
Život bi imao manje smisla bez finog komadića sira koji se može dodati na omiljenu testeninu, pizzu, kanape, u burger ili običan sendvič. Ako ćemo da budemo sasvim iskreni, sir se može jesti solo, bez ikakvog drugog dodatka.
Grana Padano
Grana Padano baš poput parmezana potiče iz italijanske pokrajine Emilia-Romagna na severu države. Karakteriše ga orašast ukus i tvrda tekstura savršena za stavljanje na salatu ili testeninu. Obično je jeftiniji od parmezana i ima nežniji ukus.
Gruyere
Sir Gruyere dobio je ime prema srednjevekovnom gradiću u Švajcarskoj u kojem se proizvodi. Ovaj tvrdi žuti sir karakteriše lagan orašast ukus koji se može slagati sa slanim i slatkim jelima.
Serra da Estrela
Nađete li se u Portugalu obavezno probajte sir Serra da Estrela koji se proizvodi u istoimenom planinskom delu ove zemlje. Pravi se u zimskim mesecima od ovčjeg mleka, a ima kremastu teksturu i čvrst jak ukus.
Haloumi
Haloumi je polutvrdi beli sir od mešavine kozjeg i ovčjeg, a ponekad i kravljeg mleka koji potiče s Kipra, a danas je veoma popularan u Grčkoj i na celom Mediteranu. Ima slan ukus i gumenu škripavu teksturu, pa ga je moguće ispeći i na roštilju.
Cheddar
Iako se proizvodi u celom svetu, sir cheddar originalno potiče iz istoimenog engleskog grada. Reč je o kravljem siru čiji ukus, tekstura i boja mogu varirati. Zrenjem se njegov ukus pojačava s naglašenijim orašastim notama, dok njegova tekstura prelazi iz kremaste u suvu i mrvičastu.
Manchego
Manchego je sir koji se proizvodiu španskoj regiji La Mancha od mleka Manchego ovaca. Čvrst je i kompaktan s malim neravnomerno raspoređenim rozikastim džepovima. U Španiji se često jede uz pekmez od dunje.
Morbier
Morbier je polumekani sir od kravljeg mleka koji potiče iz istoimenog sela u Francuskoj. Prepoznaje se po pepeljastoj tankoj crti koja ga vodoravno razdvaja po sredini. Ima kremastu i pomalo elastičnu teksturu, a ostavlja lagano gorki ukus u ustima.
Bitto
Bitto je 2.000 godina star sir koji potiče iz Bergamskih Alpa na severu Italije. Radi se od kombinacije kravljeg i kozjeg mleka, a proces zrenja može potrajati i do 10 godina. Ne čudi stoga što dolazi s paprenom cenom i od 30.000 dinara za kilogram.
Havarti
Houlumi nije jedini sir koji se može staviti na roštilj.I Havarti lepo omekša na roštilju. Reč je o danskom polumekanom siru koji karakteriše vrlo blagi ukus, a koji se sjajno sljubljuje sa svežim kruškama, smokvama i jabukama, ali i voćnim džemovima te orašastim plodovima.
Wensleydale
Wensleydale je engleski sir. Punjen je brusnicama. Ima lagano slatkasti ukus, pa ga neki jedu čak kao prilog uz voćnu tortu.
Cabrales
Cabrales je plavi sir koji se proizvodi u Asturiji u Španiji. Može se napraviti od kravljeg mleka ili se pomešati s kozjim i/ili ovčjim mlekom što mu daje snažniji začinjeniji ukus. Cabrales je polutvrd sir, slan i vrlo ukusan. Povrh svega, izuzetno je skup.
Comte
Comte ima ukus poput sira Gruyere. Ovo ne čudi kada je poznato da se proizvodi u francuskoj regiji Franche-Comte na granici sa Švajcarskom i nosi nadimak Gruyere Comtea. Ima lagano orašast ukus i nežnu slatkoću, ali je nešto kremastiji od Gruyerea.
Pecorino romano
Pecorino romano još je jedna italijanska alternativa za parmezan. To je tvrd, slani sir od ovčjeg mleka koji se renda i dodaje brojnim jelima, a posebnoe testenini. Pecorino romano obavezno se dodaje u rimske specijalitete poput paste alla gricia i paste alla amatriciana.
Bryndza
Beli sir Bryndza od ovčjeg mleka potječe iz Slovačke, ali jede se širom istočne i srednje Evrope. Ima karakteristično jak miris i pikantan ukus, lagano je mrvičast i blago vlažan. Dodaje se kao dodatak brojnim jelima, a pogotovo slovačkim haluškima.
Gauda
Što duže zri, gauda može postati sve tvrđa, orašastija i pikantnija. Ona je bez sumnje najpoznatiji holandski sir koji se pravi od kravljeg mleka, a karakteriše je sve od žute do izražajno narandžaste boje. Proizvodi se u Holandiji još od Srednjeg veka.
Callu de Cabrettu
Callu de Cabrettu je kozji sir sa Sardinije koji će voleti samo najzagriženiji obožavaoci. Pikantnog je ukusa i kremaste teksture, a priprema se po starim tradicionalnim recepturama ovog prostora koje je bolje ne spominjati ako želite da uživate u ukusu.
Metsovone
Metsovone je sir iz grčkog grada Metsova. Pravi se od kravljeg mleka s dodatkom malo ovčjeg ili kozjeg mleka. Ima polutvrdu teksturu i prirodno dimljen ukus. Možete ga ispeći i na roštilju.
Vieux-Boulogne
Priča se da je Vieux-Boulogne najsmrdljiviji sir na svetu. Reč je o nepasteriziranom siru od kravljeg mlijeka koje se priprema oko gradića Boulogne sur Mer u Francuskoj, a koje se poslužuje s nezaobilaznim bagetom.
Jarlsberg
Jarlsbert je blagi sir od kravljeg mleka s rupama koji liči na Ementaler. Potiče iz Norveške, a proizvodi se i u Irskoj i u američkoj saveznoj državi Ohajo po licenci norveških proizvođača mlečnih proizvoda.
Gubbeen
Gubben je ponos Irske. Ovaj kravlji sir naborane kore i polumekane unutrašnjosti ima blagi orašasti okus. Postoji i njegova dimljena verzija koja ima snažniju aromu i ukus.
Puzzone di Moena
Puzzone di Moena ili u prevodu “smrdljivac iz Moene” je sir jake arome po kojoj je dobio ime. To je tradicionalni sir naroda Ladina iz Dolomita koji su njime začinjavali ograničene namirnice s kojima su raspolagali. Nekad se zvao i Fassa Nostrano, ali ime je promenjeno 1974. godine nakon jedne radijske emisije. Danas ga svi žele probati baš zbog njegovog imena.
Lüneberg
Lüneberg je specifičan kravlji sir koji se proizvodi u planinskoj dolini u Voralbergu u zapadnoj Austriji. Ima jaku narandžastu boju koja potiče od šafrana koja mu se dodaje u proizvodnji.
Najpopularnije vrste kačkavalja širom sveta
Kačkavalj ili tzv. žuti sir je jedna od najrasprostranjenijih namirnica ne samo kod nas, već u celom svetu. Ovaj mlečni proizvod se koristi za pravljenje raznih sendviča, pica, špageta, pečenih jela i najrazličitijih specijaliteta. Navešćemo vam vrste koje svakako zaslužuju da ih makar jednom probate.
Žuti sir iz Holandije. Karakteriše ga glatka voštana kora i okrugli oblik. Za njega su karakteristične fine arome. Neverovatan ukus ovog mlečnog proizvoda je istovremeno sladak i slan. Često se koristi narendan za sendviče, salate, testenine i lazanje.
Edamer
Takođe holandski sir okruglog oblika, ali se može naći i u drugim formama. Njegova karakteristika koja ga izdvaja jeste jarkocrvena voštana kora.
Dolazi iz Švajcarske, ali se proizvodi u mnogim zemljama kao što je Francuska, Austrija, Danska, Nemačka, itd. Ima okrugli oblik i prirodnu koricu, a tradicionalno se čuvao u vinarijama. U Americi se koristi za pravljenje sendviča i hamburgera.
Ovčji kačkavalj
Kačkavalj od ovčjeg ili kravljeg mleka, koji se pravi na našim prostorima, može se naći u obliku pravougla ili u klasičnom okruglom obliku. Ako je kačkavalj kvalitetan, onda, kada se otkine malo parče, trebalo bi da se pojave konci. U se koristi za razne salate, meze, itd.
Masmader
Ima žutu koru, ponekada može biti pokriven voskom. Ima ukus oraha. Odlično se slaže sa slatkim vinima i vićem.
Čedar je drugi tvrdi sir, koji potiče iz Engleske. Ima glatku i tvrdu konzistenciju, a ukus mu je blago slan. Odlično se slaže sa crnim vinom. Koristi se za pravljenje mafina i drugih slanih predjela i sendviča.
Najpopularniji meki sirevi na svetu
Sir je najpopularniji mlečni proizvod na svetu. Tokom svog dugog postojanja ona je pretrpela niz promena i kao rezultat imamo sireve različite konzistencije. Ozbiljno mesto među njima zauzimaju meki sirevi. Oni imaju različitu gustinu i svaki od njih je originalan.
Plemenita bela buđ je klasika. Ovo čini ovo gurmansko jelo univerzalnim. Evo najboljih mekih sireva, koje traže gastronomi.
Koliko mekan će biti sir i kakvu teksturu će imati zavisi od vremena sazrevanja. Što je ono kasnije, to će sir biti mekši. Bri je među klasicima sireva sa belom buđi.
Ovaj popularni meki sir je veoma sličan bri siru, ali njegov mesasti deo je mekši. Dobro se topi, zato učestvuje u receptima u kojima se prži. Ima dosta tamnu boju u poređenju sa drugim mekim sirevima, a ko voli ukus pečuraka, biće oduševljen ovim sirom.
Nevšatel
Ne samo unutrašnji deo, nego i kora ovog sira su veoma prijatni. On sazreva relativno dugo i zato ima drugačiju teksturu. Ima veoma delikatan ukus i odličan je za doručak.
Burata
Burata se bukvalno topi u ustima. Predstavlja mocarelu koja e oblikuje u kesicu i puni se pavlakom. Nakon toga sir se uvija u listove biljke asfodel. Kroz njih lako može da se prepozna da li je sir svež.
Ševre (Cheuvre)
Toliko mekan sir kao ovaj može biti definisan kao hrana kremaste teksture. Ukus je takođe originalan – ukus pečurke ili oraha.
Pravi se od ovčijeg mleka i odlično ide sa ražanim hlebom. Ovo gurmansko jelo je egzotika kod nas.
Ovaj plavi meki sir se odlikuje svojim sladunjavim ukusom. Sa kruškama i drugim voćem čini odličan tandem. Koristi se u desertima.
Bajern blu
Ovaj sir takođe ima veoma mekanu teksturu i može da se koristi kod podloge. On je debeo, blago kiselkastog ukusa i žućkaste nijanse.
Sir Rikota se proizvodi od ovčijeg, kravljeg ili bivoljeg mleka. On je takođe sldunjavog ukusa, zato se koristi u desertima.
Feta
Sir Feta je slan i stavlja se u salate ili se koristi kao meze. Blago kiseo i mrvljiv, ovaj grčki sir je obogaćen biljkama.
Mocarela je toliko popularan sir da ima mnoštvo vrsta. Meka mocarela je čest sastojak u receptima za pice, testeninu i druga jela sa sirom.
Najukusniji meki sirevi
Meki sirevi nude zaista unikatan ukus poštovaocima i ljubiteljima sira. Ovi sirevi obično nisu odležali i odlikuju se mekšim ukusom i bogatijom, kremastom teksturom od tvrdih sireva.
Najukusniji meki sirevi mogu da se namažu na tostirani hleb, da se serviraju u kombinaciji sa voćem ili da se stave u slojevima na keks. Za razliku od tvrdih sireva, ove meke sorte nisu baš pogodne za kuvanje.
Popularni meki sirevi se prave u zemljama širom sveta, uključujući Francusku, Italiju i Ameriku.
Koje su najukusnije sorte mekih sireva?
Ovo je meki sir od kravljeg mleka koji potiče iz Francuske, ali je popularan u celom svetu. Ima bledožutu boju i jestivu koru od bele buđi. Bri ima kremastu teksturu i unikatan, blag ukus i aromu – karakteristični za ove sireve. Obično se služi uz hleb, keks ili voće. Ovaj unikatni sir takođe ima i neke zdravstvene koristi zbog sadržaja mlečnih proizvoda i procesa zrenja kroz koji prolazi. Sadržaj masti je 60-75%, malo veći od onog kod sira Kamamber.
Mocarela je sir koji potiče iz južne Italije, tradicionalno se pravi od italijanskog bivoljeg mleka. Sir Mocarela je 1998 godine od Evropske Unije dobio sertifikat kao tradicionalni evropski specijalitet. Sveža mocarela je obično bela, mekana i sa niskim sadržajem masti (22%). Zbog visokog sadržaja vlage, tradicionalno se servira dan nakon spremanja, ali se može čuvati u salamuri do nedelju dana ili više kada se prodaje u vakumiranim ambalažama. Mocarela se koristi u većini vrsta pica i nekoliko jela od testenine ili se servira sa seckanim paradajzom i bosiljkom u salati Kapreze.
Rikota (od italijanskog “prekuvan”, “rafinisan”). Rikota je talijanski sir od surutke koji se proizvodi od surutke od ovčijeg mleka, ostale od proizvodnje sira. Kao i drugi meki sirevi, dobija se koagulacijom proteina koji ostaju nakon što je kazein bio iskorišćen za pravljenje sira, tačnije albumina i globulina. Rikota je kremasto bele boje i blago je slatka po ukusu. Sadržaj masti varira u zavisnosti od korišćenog mleka. Rikota sir je donekle po teksturi sličan nekim varijantama sitnog sira. Kremasta je i nije trajna!
Feta
Feta sir je beli sir u salamuri. Njegova domovina je Grčka i proizvodi se od ovčijeg mleka ili mešavine ovčijeg i kozjeg mleka. Takvi kiseli beli sirevi proizvedeni izvan Evropske unije, često se proizvode delimično ili u potpunosti od kravljeg mleka i ponekad se nazivaju feta. Ovaj mrvljivi, odležani sir obično se proizvodi u blokovima i odležava u salamuri. Njegov ukus je oštar i slan, od mekog do oštrog. Feta se koristi kao stoni sir, u salatama kao što je grčka salata i u kolačima, takođe u grčkim jelima, kao što su pita od spanaća i pita sa sirom. Često se poslužuje sa maslinovim uljem ili maslinama i posipa se aromatičnim biljem, poput origana. Može se poslužiti spremljena na roštilju, kao deo sendviča, u omletima i mnogim drugim jelima.
Kamamber je mekan, kremast, površinski zreo sir od kravljeg mleka. Prvi put je napravljen krajem 18. veka u Kamamberu, Normandiji u severnoj Francuskoj. Ponekad se po izgledu i ukusu poredi sa Bri sirom, iako ima malo manji sadržaj masti koja je tipična za sir Bri. Prvi Kamamber je napravljen od nepasterizovanog mleka, a AOC sorta “Camembert de Normandie” je po zakonu obavezna da se pravi samo od nepasterizovanog mleka. Međutim, mnogi moderni proizvođači sira koriste pasterizovano mleko iz bezbednosnih i praktičnih razloga ili poštovanja propisa.
Gorgonzola je italijanski plavi sir, napravlje od obranog kravljeg mleka. Može biti masna ili tvrda, mrvičasta i prilično slana, sa “zalogajem” svoje plave žilice. Proizvodi se od kravljeg mleka. Meke je i mrvičaste teksture i sa sadržajem masti od 25-30%
Najpopularniji švajcarski sirevi
Na šta pomislite kada pomislite na Švajcarsku? Možda vam na pamet padne visok životni standard, satovi, čokolada, banke i naravno sir.
Izgleda da švajcarske sireve ne treba mnogo predstavljati – oni su neka vrsta vizit karte ove zemlje. Evo najpopularnijih švajcarskih sireva koje treba da probate:
Ementaler (Emmental) – ovo je svakako najpopularniji švajcarski mlečni proizvod. Sir je prepun rupa i ima karakterističnu žutu boju.
Proizvod fermentira nekoliko meseci pre nego što postane jestiv. Za samo jednu pitu sa sirom, od oko 70 kilograma, potrebno je između 700 i 900 litara mleka.
Tete de Moine ili „monaška glava“ je polutvrdi i poluodležani sir, odnosno ovaj mlečni proizvod sazreva između 3 i 4 meseca.
Zanimljiva činjenica o ovom siru je da se ne seče običnim nožem – potrebno je strugati ružice od njega posebnim nožem, koji se zove Đirola. Ovako serviran, sir se može kombinovati sa bilo kojom salatom, hlebom i sl.
Grijer (Gruiere) – ovaj sir mora da odleži najmanje pola godine u posebnim podrumima, gde temperatura nije niža od 11 i nije viša od 14 stepeni, a vlažnost vazduha je do 90%.
Gruiere je veoma pogodan za pripremanje fondua – mlečni proizvod se pravi od visokokvalitetnog nepasterizovanog kravljeg mleka. Za izradu jednog kilograma ovog švajcarskog sira potrebno je 12 litara mleka.
Apenceler (Appenzeller) je sir koji se proizvodi pod strogim uslovima – zanimljivost ovog sira je to što se stavlja u posebnu salamuru u kojoj se nalaze začini. Postoji mnogo sorti, ali njegova klasična verzija treba da sazre tri meseca.
Sbrinz je kravlji sir koji se široko koristi u švajcarskoj kuhinji - vrlo često kao zamena za parmezan. Mlečni proizvod ima zlatnu koru i tvrdu teksturu – za rendanje se koristi poseban nož.
Ovaj sir se pravi samo od kravljeg mleka i može da sazreva do tri godine, a kada je spreman može da se koristi za pravljenje raznih sosova za testenine.
Najpopularniji francuski sirevi
Ima preko 400 vrsta francuskih sireva i zapravo je prilično teško odrediti koji su me]u njima najpopularniji. Ako se pitate koje vredi probati, odgovor će biti – svaki, posebno ako ste ljubitelj novih ukusa i mlečnih proizvoda.
Svaki od sireva će vam doneti različito zadovoljstvo i očaraće vas na drugačiji način. Najčešće se francuski sirevi serviraju samostalno – komadi se stavljaju na drvenu dasku. Vino i hleb se mogu poslužiti da upotpune jedinstveni ukus mlečnih iskušenja.
Međutim, ako moramo da navedemo neke od najpopularnijih francuskih sireva, lista će obavezno uključiti:
Bri (Brie) – ovo je meki kravlji sir i smatra se dobrim pratiocem suvih i polusuvih vina. Sir je prekriven belom korom i obično sazreva oko nedelju dana (može i duže). Ako se delikates ostavi da sazri duže, nekoliko meseci do godinu dana, aroma se menja i sir dobija jači ukus i tamniju boju. Tada se naziva Bre Noir – Crni Bri.
Komte (Comte) je kravlji sir koji je takođe poznat kao Gruiere de Comte. Zanimljivo je da je za proizvodnju kilograma sira potrebno 12 litara mleka. Komte se proizvodi u nekoliko regiona Francuske – sir ima koru, čija boja može biti oker, žuta ili siva.
Ovaj mlečni proizvod je srednje tvrde konzistencije, ima dobar sadržaj masti i veoma blagi miris orašastih plodova u svom ukusu. Najčešće se sir seče na tanke kriške i služi uz suvo crno vino.
Rokfor (Roqueforte) je popularan plavi sir koji se obično služi narezan na tanjiru – ovaj mlečni proizvod, koji se često naziva “kralj sira”, sazreva između četiri i devet meseci, a tačan recept za njegovo pripremanje se čuva u tajnosti. Rokfor možete poslužiti uz sve vrste vina.
Kamember (Camembert) je meki sir koji se može poslužiti i kao dodatak svakom vinu. Sir ima belo-žutu koru i mora da sazri najmanje tri nedelje. Sveži kamember je krhak, ali vremenom sir omekšava i dobija karakterističnu jaku aromu.
Bofor (Beaufort) je takođe jedan od najpopularnijih francuskih sireva – ima polutvrdu konzistenciju i proizvodi se samo u francuskom departmanu Savoj. Po izgledu i kvalitetu veoma podseća na švajcarski Grijer sir – da bi se dobio kilogram bofora potrebno je 11 litara kravljeg mleka.
Sir se reže na tanke kriške i služi uz voće i salate, a kombinovanje sa vinom zavisi od toga koliko je sir zreo. Za mlađe bofore preporučuju se svetla crvena vina, a za zreo sir – bela burgundska vina.
Među popularnim francuskim sirevima su i Munster, Saint-Agur, Saint-Albre i drugi. Većina sireva ima poseban miris, ali nemojte odbaciti ove mlečne proizvode samo zbog njihove arome. Da biste u potpunosti uživali u ukusu svakog od sireva, poželjno je kombinovati ih sa pravim alkoholom.
