Veoma jaki fiziološki procesi upravljaju organizmom mimo naše volje. Evolucija je genetiku prilagodila da prvenstveno obezbeđuje funkcionisanje vitalnih organa.
Mozak traži glukozu jer mu je potrebna za energetske potrebe. Na sreću, posle dužeg vremena uzdržavanja može da funkcioniše i uz pomoć masti.
Dopamin je divni hormon zadovoljstva. Gura nas u razne korisne aktivnosti. Mnogo toga podstiče njegovo lučenje, pa i šećer i brašno. Kad ga bude previše, hipotalimus i koren mozga smanje dejstvo raceptora, braneći se od poplave. I ako smo postali zavisnici, naterani smo tako na još i još. Čega? Raznih droga koje ljudi koriste. I reklamiranih i nedozvoljenih.
Dobrovoljcima su snimane moždane funkcije. Izmeren je približno isti stepen zavisnosti od kokaina, heroina, šećera i brašna!
Dokazano je da i samo očekivanje jako podstiče dopamin! Žudnja nastaje zato što volimo isprobanje novog ukusa. I tokom traženja preostalog mesta u ostavama i zamrzivačima. I jer je na akciji...
Prekomerna količina šećera nam vremenom prigušuje hormon koja govori da smo siti. Zato nezaustavljivo grabimo još i još!
Da li Vam se dešavalo da prolazite kroz razne faze? Ponovo ste se prepuštali, jeli i kad Vam se ne traži. Onda preokret, opet ste probali jedan dijetni režim, drugi... Smejući se sebi, možda ste trošili pare i na reklamirane „spasonosne ubrzivače metabolizma“?
Stalno na klackalici: 5 - 10 kila dole, gore?
A, jeste li se ljutili na sebe, pitali možete li ikad promeniti nagon za nepotrebnom hranom? Zbog nekog uspeha, ali čak i posle jednodnevnog uzdržavanja od loših namirnica, da li ste se čašćavali gurmanlukom?
Možda ste razmišljali o svojoj čvrstini za opiranje ovakvim iskušenjima? I srećom saznali da je karakter ovde sporedan igrač. Da je stanje stalno povišenog insulina stvorilo organsku potrebu za novom glukozom. I da su se jake navike usadile u podsvest koja deluje svojeglavo.
Ona sprovodi želju: „Hoću što više zadovoljstva i to odmah!“ Neuhvatljivo se izveštila u nalaženju načina da dobije hormone sreće primamljivim obrazloženjima: „Sad smem ovo pojesti zato što...“ „Samo još ovaj put!“
Da li Vam je ponekad „isključivala“ mozak, te niste sebi dozvoljavali ni da razmišljate, dok kupujete i u usta trpate hranu?
Čuli ste za muke narkomana koji se uz pomoć raznih psiholoških terapija leče? Kako? Prihvatili su apstinenciju i sad je nastupila „borba neprestana“ uzdržavanjem od uzimanja droge. Olakšava im odvikavanje i to što se droga teško i skupo nabavlja.
A nezdrava hrana se kroz reklame stalno nudi! Društveno je prihvatljiva i stalno na dohvat ruke!
Narkomani će ostati živi i kad „se očiste“ od svog izazivača poroka. A izelice, izvinite na ružnom izrazu? Jok, što bi rek’o narod. Da bi živeli moraju da jedu i tako uzimaju drogu – skoro neizbežne ugljene hidrate.
Opšte je poznato da većina narkotika izaziva i organsku zavisnost. Šta je sa hranom?
Mnoga istraživanja su pokazala da se ona vraća u normalno stanje saniranjem insulinske rezistencije. Najefikasniji alat je periodično izuzetno nizak unos ugljenih hidrata.
Uz loše navike usađene u podsvest, ovo su razlozi zbog kojih mnogi pokušaji oslobađanja od masnih naslaga uglavnom nisu uspevali. Pogotovo ne i trajno.
Verovatno ste pročitali da je Mark Tven rekao: „Ništa lakše od ostavljanja duvana. Uradio sam to pedeset puta!“
Ako ličite na njega u Vašem ponavljanju dijeta, vredelo bi ovde da proučite tekstove u kojima su provereni postupci na putu do zdravlja i vitkog stasa.
Pokazalo se da su potrebne obe sledeće procedure:
Mnogo je lepo kad shvatimo da nam se novi srećni početak približava uz pomoć malih i učestalih uspeha u pobeđivanju svojih starih sklonosti.
Saša Popović dipl.el.ing. e-mail: sasa.popovic@vitalni-vitki.com
