Ako ste istraživali, verovatno ste do sada uvideli da nije fokus na samim kalorijama i da nije suštinsko vreme kada jedete. Suština je u pravilnom odabiru namirnica.
Osnovi dnevnog unosa ugljenih hidrata – UH
Većina vrsta riba, živine i crvenog mesa ne sadrži ugljene hidrate, te slobodno smete uživati u njima.
Sva riba, kao što je:
Svo živinsko meso, gde spada i:
Svi plodovi mora i slatkih voda, gde spadaju i:
Iako su plodovi mora dozvoljeni, morate proveriti sadržaj ugljenih hidrata jer za razliku od ribe ipak sadrže određenu količinu UH.
*Ostrige i dagnje imaju veći procenat UH, te ih treba ograničiti na oko 115 g dnevno.
Svo crveno meso, gde spada i:
*Pojedine mesne prerađevine, slanina i šunka imaju dodatak šećera. Držite se dalje od raznih narezaka i svih prerađevina koje imaju nitrate i druge dodatke. Dobro pogledajte sastav pre kupovine.
Jaja spadaju među najhranljivije prirodne proizvode. Jaja smete jesti spremljena na sve načine. Preporučujem jaja iz domaćeg uzgoja, ako ste u prilici da to sebi obezbedite.
Smete jesti većinu sireva, među njima ove:
Imajte na umu da sir sadrži ugljene hidrate, u proseku oko 3,5g na 100g sira.
*Napomena: ne jedu se nezreli, mladi sirevi, koji nisu završili proces fermentacije.
Od mlečnih proizvoda dozvoljeni su:
Povrće:
Kod povrća postoji jedno odokativno pravilo – jedemo ono koje raste iznad zemlje, ne jedemo ono koje raste ispod zemlje (osim malo luka).
Povrće sa manjom količinom UH:
Povrće sa malo većom količinom UH:
Voće –isključivi izuzeci u odmerenim dozama:
Začini – možete koristiti sve domaće i biljne začine a kod kupovnih uvek proverite da li neka mešavina sadrži šećer i UH. Moj savet je oprez za vegetom – sadrži nitrite i šećer i ja je izbegavam, bolje je da sami napravite svoju mešavinu začina. Dozvoljeni su sveži začini poput nane, bosiljka, mirođije, peršuna, majčine dušice, kao i senf.
Masti i ulja u njima nema ugljenih hidrata pa ih možete koristiti po potrebi, savet je da ne koristite rafinisana ulja već hladno ceđena i domaću mast za pripremu hrane. Idealna su maslinova ulja, kokosova, ulja od koštica grožđa, bundevino ulje.
Proizvodi, kao što je na primer majonez, koji su sastavljeni od dozvoljenih namirnica, bez dodatih supstanci su dozvoljeni, naravno najbolja opcija je domaći majonez.
Orašasti plodovi, uljarice i semenke – uz veliki oprez sa količinom ugljenih hidrata, možete povremeno konzumirati badem, lešnik, orah i ostale orašaste plodove. Obavezno konsultovati Tablicu nutritivnih vrednosti. Ako je npr. dozvoljen badem, dozvoljeno je i 100% bademovo mleko, brašno od badema itd. Dozvoljeni su i lan, susam, bundevino, suncokretovo seme, kao i pinjoli.
Zamena za brašno – možemo koristiti zamenska brašna napravljena od dozvoljenih namirnica kao što su kokos, bademi, lešnici, takođe možemo koristiti psilijum kao zgušnjivač.
Napici – svi navedeni napici smeju da se piju samo čisti, bez dodataka: voda, kafa – nes, espreso, turska, kisela voda, biljni čajevi, zeleni i crni čajevi, voda sa malom količinom limuna.
