JEDNOSTAVNI POSTUPCI ZA KONTROLU NIVOA GLUKOZE U KRVI

Brza promena nivoa šećera u krvi loše utiče na sve, čak i olimpijce.

Zamor, promene raspoloženja, povećanje telesne težine, bubuljice, dijabetes tipa 2, bolesti srca i jetre - to su neki od signala kojim telo javlja da su nastali problemi.

Skokovi koncentracije glukoze su među bitnijim prouzrokovačima ovih muka. Njen nivo je maksimalan jedan sat posle obroka. Zatim opada pod uticajem insulina, čija je uloga da na različite načine ostvaruje maksimalnu iskoristivost hrane. 

Od 2018. do 2022. je vršen monitoring nivoa glukoze u krvi preko najnovijih uređaja i aplikacije. Pred kraj istraživanja je obezbeđena pomoć čak i 200 000 ljudi. Praćeni su i analizirani načini ublažavanja skokova njene koncentracije.

Došlo se do sledećih postupaka koji su mnogim učesnicima istraživanja izuzetno pomogli:

• Ispravan redosled uzimanja hrane je: prvo vlaknaste namirnice, pa proteini i masti. Ako je u jelu neophodno – njihova kombinacija. 

Tek na kraju i ugljeni hidrati. Na ovaj se način oni mnogo sporije apsorbuju. 

Pošto truljenje hrane ne može nastati za par sati, zabluda je da voće treba da se jede na prazan želudac. Upravo suprotno!

• Da bismo smanjili prejedanje, treba podsticati hormone sitosti. Dvadesetak minuta pre obroka uzimamo u pogodnom obliku dodatnu količinu proteina, masti i vlakana. Korisnici ovog sajta to i rade ovde preporučenim zdravim obrokom. 

Na ovaj način metabolizam postaje zauzet, jer je pre razgradnje šećera počeo da se bavi i drugim namirnicama. A, stvara se i viskozna mreža u tankom crevu koja smanjuje protok ugljenih hidrata ka krvotoku. Oko dva sata se zadržava.

Pre izlaska na večeru pripremimo i ponesemo naš zdravi obrok. Pojedemo ga 20-tak min unapred.

• Kad u onome što prvo pojedemo tokom dana ima dosta ugljenih hidrata - nastane izuzetno veliki porast glukoze. Organizam je bio prazan. Pokazalo se da ovo izaziva veliku nestabilnost i posle kasnijih obroka. Sve do uveče.
• Neuporedivo je bolje uzeti celu voćku, od izblendiranog smutija ili “ne daj bože” soka! Jer, uz druge korisne stvari, u prvom slučaju dobijamo i celovita vlakna, čime ublažavamo efekte glukoze i fruktoze. U drugom su ona prerađena, samlevena. Ali ih bar ima.

U čaši soka staje nekoliko isceđenih voćki, koje inače ne biste pojeli i uneli mnogo šećera. Glikemijski indeks lično napravljenog đusa je veći nego kod coca-cole!

• Ako baš “morate”, pojedite desert isključivo posle jela. 
• Bolje je kao grickalicu uzeti slano, umesto slatkog. Odlični su čvarci, slanina, začinjen celer i paprika, štapići sirove šargarepe, jaja, kokos, avokado.

Sami napravite grickalice: dobro ispecite u tankom sloju narendano zdravo povrće, avokado, sir, sveže ili suvo meso, ...

• I integralne žitarice imaju mnogo skroba! 
• “Obucite” ugljene hidrate. Kombinujte ih sa vlaknima, proteinima, mastima.
• Isti broj kalorija raznih vrsta namirnica ima sasvim drugačije delovanje: šaka badema – čaša gaziranog soka. 

• Ako baš neizmerno želite – jedite šećer koji volite. Svi su isto potencijalno loši! Jer, šećer je iz bilo čega – šećer! I svi su prirodni, jer su iz raznih biljaka: šećerne repe, trske, kukuruza, agave, ... Ono nešto hranljivih materija iz “zdravijih slatkiša”, dobija se i na druge načine.
• Suvo voće je opasno! Lako pojedemo količine i dobijemo mnogo više šećera.
• Bobičasto je najpovoljnije od svog voća.
• Zaslađivači, prirodni i veštački, nemaju glukozu, ali na različite načine veoma, veoma loše deluju. Čak i štetnije.

• Metabolička fleksibilnost je kad naše ćelije koriste mast kao energiju, umesto glukoze. Da bi se povećala, pravimo što duže pauze i onda jedemo obilnije. 

Istraživanje pokazuju da se na ovaj način salo mnogo brže topi. Zaboravite na pogrešne teorije o 5-6 obrokčića.

• Sirće blokira enzim alfa-lamilaza. Time se šećer i skrob sporije pretvaraju u glukozu. Sirćetna kiselina takođe, podstiče i brže stvaranje glikogena. 

Razblažite kašiku sirćeta u većoj čaši vode. Popijte je u maksimalnom rasponu 20 min pre ili posle uzimanja ugljenih hidrata. Korisno je tako začiniti salatu.

Jabukovo sirće se vekovima koristi kao lek za mnoge bolesti.

• Pazite - limun ima limunsku, a ne sirćetnu kiselinu.

• Hodajmo brzo, bar 10-20 min. u roku od 70 min. posle jela, jer tad nastaje maksimum glukoze. Krećući se, valjalo bi zamišljajti kako glukoza klizi ka mišićnim, umesto ka masnim ćelijama. Time utičete na podsvest. O ovome možete naći tekstove na sajtu. 
• Uradimo 30 čučnjeva ili desetominutne vežbe snage.
• Mišići kontrahuju i smanjuju brzu promenu glukoze i bez insulina! Rezultati postaju izvanredni. Povećavajte vremenom i trajanje i intezitet.
• Ublažavanjem brzine porasta koncentracije glukoze se može čak uneti i više kalorija, uz isti efekat. 
• Fruktoza, poznata kao voćni šećer, mnogo je lošija od glukoze. Izaziva upalu, dovodi do starenja ćelija. A mišići ne mogu da je koriste kao gorivo. Naš organizam ima ograničenu količinu enzima koji pomažu njen metabolizam. Od svih viškova – nastaje salo, masna jetra, pa i pankreas!
• Jedino jetra može da je metaboliše. Ona to radi bez granica i pravi mast. Sama postaje masna, što dovodi do raznih ozbiljnih posledica. Ima ključnu ulogu u stvaranju insulinske rezistencije.
• Previsok nivo fruktoze dovodi do i 5 puta većeg stvaranja masti u jetri.
• Različito voće ima drugačije odnose glukoze i fruktoze. Sirup od agave preporučuju zbog niskog glikemijskog indeksa. Ali, tu je čak 80% mnogo opasnije fruktoze!

Med ima zdrave sastojke - uz mnogo šećera!

• Fisokofruktozni kukuruzni sirup ima identične karakteristike šećera.
• Kinezi su jeli velike količine belog pirinča, koji ne sadrže fruktozu. Kad su počeli da ga uzimaju kroz prerađenu hranu, dijabetis se uvećao desetine puta!