Pečurka predstavlja mesnato telo pokriveno sporama. Ono što ime pečurka pretpostavlja je ustvari standardna pečurka koja se uzgaja, nerasvorena sa panjem i kapicom, pokrivena žilama sa donje strane. Najčešće sretane pečurke su bele boje, ali ima i braon, crnih, ljubičasto-braon, roze, žutih i kremastih.
Prepoznavanje pečuraka
Pečurke su najčešće jestive ili otrovne. Od velikog značaja pri raspoznavanju jestivih i otrovnih pečuraka jeste presuda da li se prilikom otkidanja odvajaju sokovi, rekacije prilikom oštećenja, miris, ukus, nijansa boje, mesto gde rastu, sezona kad rastu. Degustacija i mirisanje pečuraka takođe donose opassnosti, zbog različitih otrova i alergenata koji se nalaze u njima. Generalno, identifikacija pečuraka može da se obavi pomoću lokalnog i iskusnog pečurkara.
Sastav pečuraka
Pečurke su veoma bogate vodom, zbog čega su niskokalorične i pogodne za ljude koji žele da smanje svoju težinu. Pečurke nam dostavljaju male količine mineralnih soli – u zavisnosti od podloge na kojoj rastu. Pečurke sadrže veliku količinu vitamina A, izraženog kao karoten, a tokođe i odgovarajuće količine vitamina C, PP, B1 i B2. Interesantna činjenica je da pečurke sadrže vitamin D, koji se u principu ne sreće u zelenim biljkama. Od mikroelemenata preovlađuje fosfor, gvožđe, kalijum i kalcijum. Pečurke su veoma dobar izvor belančevina koje se zbog značajno otežanog varenja pečuraka usvajaju samo 60%. U pečurkama se nalaze korisne za organizam kiseline, limunska, vinska, fosorna i jabukova. U pečurkama se sadrže enzimi, aromatične, obojne i ekstratne materije. Pečurke kao i smokve sadrže benzaldehid – jaku antikancerogenu mareriju.
Srednja kaloričnost pečuraka varira od 20 do 40 kalorija na 100 g. Najkaloričniji su jedinstveni tartufi – 97 kalorija u 100 g.
Vrste pečuraka
U principu poznato je i opisano oko 12000 vrsta pečuraka. Mnogo vrsta pečuraka na prvi pogled izgleda da su porasle za jednu noć. Zapravo kod svih vrsta pečuraka treba nekoliko dana, da se dostigne prvobitna forma pečurke, iako ne rastu brže nego što upijaju tečnosti.
Postoji nekoliko vrsta pečureka u zavisnosti od njihove upotrebe, a posebno:
Jestive pečurke. Jestive pečurke se široko koriste u mnogo kuhinja, kao što su kineska, evropska i japanska. Iako se često smatra da pečurke imaju malu hranljivu vrednost, mnoge od vrsta su sa visokim sadržajem vlakana i obezbeđuju vitamine kao što su tiamin, riboflavin, niacin, biotin, kobalamin, askorbinsku kiselinu. Iako u principu nisu značajan izvor vitamina D, neke pečurke mogu da budu značajni izvori nakon izlaganja ultraljubičastoj svetlosti, uprkost tome što ona tamni njihov omotač. Pečurke su takođe izvor nekih minerala, uključujući gvožđe, selen, kalijum i fosfor.
Najpopularnije od jestivih pečuraka su takozvane Agaricus bisporus, koje se obično smatraju bezopasnim za konzumaciju, jer se gaje u kontrolisanim sterilisanim sredinama. Neke vrste Agaricus bisporus se gaje s trgovačkim ciljem, kao što su bele pečurke, krimini i portabelo. Druge kultivisane vrste koje su nam na raspolaganju su šitake, maitake, pečurke koje podsećaju na ostrige i enoki.
Postoji nekoliko vrsta pečureka koje su otrovne i iako neke od njih podsećaju na jestive vrste, njihova konzumacija bi mogla da bude fatalna. Branje pečuraka u divljoj prirodi je rizično i ne treba da ga vrše lica koja nemaju znanje o identifikaciji pečuraka.
Agaricus bisporus sadrži kancerogene materije nazvane hidrazini, ali uprkos tome one se uništavaju na umerenoj temperaturi kuvanja.
Otrovne pečurke. Po pitanju hemijskih svojstava pečuraka od velikog interesa je činjenica da mnogo vrsta proizvodi sekundarne metabolite koji ih čine toksičnim, menjajući mozak. Iako postoji samo mali broj smrtonosnih vrsta, neke toksične pečurke mogu da izazovu posebno teške i neprijatne simptome.
Psihoaktivne pečurke. Pečurke psilocibin imaju halucinogene efekte. One su poznate kao “magijske pečurke” i nude se u radnjama u mnogim delovima sveta, iako i je prodaja u nekim zemljama nezakonita. Konzumacija ovih pečuraka izaziva halucinacije, dok se ta iskustva nastavljaju i nekoliko meseci nakon toga.
Zbog svojih psihoaktivnih svojstava neke pečurke ove vrste su igrale ulogu u narodnoj medicini nekih država, gde su bile korišćene za vršenje umnog i fizičkog isceljenja.
Pečurke psilocibin nisu nisu jedine psihoaktivne pečurke. Amanita muscaria je takođe takva vrsta kod koje su aktivni sastojci ibotanova kiselina i mascimol.
Lekovite pečurke. Trenutno, mnogo vrsta pečuraka koje su bile korišćene u azijskim narodima kao lek hiljadama godina, podložne su intenzivnom istraživanju od strane etno botaničara i medicinskih istraživača. Maitake, šitake, Agarcius blazei, čaga i reiši su među vrstama pečuraka koje se proučavaju kao potencijalno sredstvo za borbu s rakom, kao antivirusno sredstvo i zaštita imunog sistema.
U Evropi i Japanu, polisaharid-K (pod trgovačkim imenom Krestin) je hemijska materija dobijena od Trametes versicolor – vrste pečurke, koja je odobrena za lečenje raka. Pečura šitake je izvor lentiana koji je takođe odobren u različitim zemljama, uključujući Japan, kao sredstvo za lečenje raka.
Tokom 2009. godine istraživanje koje je proučavalao navike ishrane kod 2018 žena, pokazalo je da žene koje konzumiraju pečurke 50% ređe imaju rak dojke.
Pečurke koje liče na ostrige su prirodan izvor lovastatina, široko rasprostranjenog leka za snižavanje holesterola.
Izbor i čuvanje pečuraka
Kupujte pečurke samo na proverenim mestima i u prodavnicama, jer kao što znate rizici su veliki za zdravlje. Pečurke treba da su sveže, mlade sa čvrstim mesom. Imajte u vidu da su pečurke jako netrajan proizvod. Pri običnim uslovima veoma lako se kvare, pri čemu formiraju opasne materije za organizam. Čuvaje sveže pečurke u frižideru do dan, dva. Ako imate sušene pečurke, sačuvajte im prijatnu aromu stavljajući ih u čvrsto zatvorene tegle ili kutije. Čuvajte sušene pečurke na suvom mestu pri skoro običnoj, sobnoj temperaturi.
Kulinarska upotreba pečuraka
Glavno pravilo pre obrade pečuraka je da se pečurke operu detaljno pod hladnom tekućom vodom. Kod većih pečuraka je dobro da isečete donji tvrđi deo panja, jer je nepodgodan za konzumaciju.
Pečurke mogu da se konzumiraju pečene, dinstane, pržene ili kuvane, spremljene na roštilju i grilu. Primena u kulinarstvu im je ogromna – dodaju se u jela od povrća i mesa, u salate, konzumiraju se i samostalno, samo blago začinjene.
Tokom kulinarske obrade pečuraka pazite na dva osnovna pravila – ringla ili rerna da budu uključene na veoma visoku temperaturu, a pečurke da kuvate dok ne pobraone. Možete da isečete pečurke u kakve god oblike poželite, ali da radite oštrim nožem. Manje pečurke možete da ostavite cele. Znajte da različite vrste pečuraka mogu da se spremaju zajedno bez ikakvog problema.
Najbolje da sotirate pečurke u maslinovom ulju ili maslacu. Pri izlaganju visokoj temperaturi one odvajaju vodu koju sadrže. Nastavite obradu dok voda potpuno ne ispari. Nakon što omekšaju i postanu zlataste, po želji možete da dodate malo crevenog vina. Kada vino napola ispari dodajte so, ruzmarin, peršun, biber i luk.
Ako želite da dodate pečurke u salatu, paprikaš, picu ili neko drugo jelo, preporučujemo da ih sotirate prethodno i da ih dodate na kraju kuvanja u osnovno jelo. Ne podlažite ih previše dugoj termičkoj obradi jer se bukvalno rastvaraju u jelu.
Ako pripremate pečurke na tiganju, ne stavljajte previše veliku količinu njih u posudu. Kad ih je previše mnogo temperatura se smanjuje što dovodi do nepravilne obrade.
Veće pečurke su sjajne za spremanje na grilu. Prekrijte ih masnoćom i začinima po želji i zapecite dok ne budu gotove. One mogu da se napune sirom po želji i blago da se zapeku. Pratite pravilo, da se pečurke začinjavaju začinima kao meso i povrće.
Koristi od pečuraka
Veći broj vrsta pečuraka sadrži selen koji je izuzetno koristan za bešiku. Proučavanje urađeno na miševima je pokazalo da bele pečurke imaju svojstvo da povećaju imunitet organizma. Budući da sadrže veliku količinu antioksidansa pečurke čuvaju od raka.
Smatra se da su pečurke jedna od najboljih namirnica za ljude koji pate od nervnih poremećaja. One pomažu za redukovanje kalorija, ne sadrže holesterol, a u isto vreme obezbeđuju organizmu niz vrednih materija. Pečurke stabilišu nivo šećera u krvi i usporavaju aktiviranje insulina.
Štete od pečuraka
Uprkos nizu korisnih svojstava pečurke imaju i dosta rizika po zdravlje. Otrovne pečurke mogu da izazovu mnogo ozbiljne posledice, a u nekim slučajevima – čak i smrt. Važno je da se zna da jestive pečurke nose rizike po zdravlje, posebno ako nisu sačuvane i pripremljene pravilno. Neki ljudi ne mogu da svare i inače teško svarive pečurke, što izaziva nelagode u stomaku.
Pečurke – izvor zdravlja i vitke linije
Pečurke ili „šumsko meso“ su fantastičan dar prirode. Postoje više od 70 hiljada vrsti pečuraka ili gljiva. Neke od njih su veoma otrovne, pa ako niste sigurni da li su jestive, treba ih odmah odneti stručkanju i proveriti. Posle nekoliko minuta do 2 sata nakon konzumiranja otrovnih pečuraka, javljaju se simptomi trovanja: suzenje očiju, preznojavanje, dijareja, temperatura, glavobolja, povraćanje, grčevi, opšta ošamućenost i koma.
Posle badema, crne čokolade, pečurke su najnovija tema istraživanja na Penn State University gde su merili aktivnost dva najdelotvornija antioksidansa u različitim jestivim pečurkama. Dr N. Džoj Dubost i saradnici merili su količinu polifenola i ertioteneina. Vrednosti su bile zanemarljivo manje nego kod crvenih paprika, a mnogo veće nego u šargarepama i zelenim mahunarkama. Osim što su ukusne i dijetalne, sad imate i još jedan razlog za uživanje u pečurkama.
Energetska vrednost pečuraka je izuzetno niska, zbog toga su prikladne u ishrani osoba koje žele da redukuju svoju telesnu težinu. Konzumirajte ih pečene ili kuvane, jer prženjem zadržavaju mnogo ulja.
Sveže pečurke sadrže oko 2% belančevina, a sušene čak 20%. Pečurke sadrže vitamine B grupe i 100g šampinjona zadovoljava približno četvrtinu preporučene dnevne količine vitamina B2 i nijacina (B3). Sadrže i malu količinu vitamina D i E. Pečurke odgajane na svetlosti bogate su vitaminom D. Što se minerala tiče, pečurke ili gljive su dobar izvor kalijuma, fosfora i gvožđa. Takođe sadrže cink i bakar i praktično nemaju natrijum, zbog čega su pogodne za osobe koje pate od povišenog krvnog pritiska.
Kada ih čistite, obično je dovoljno da ih obrišete čistom krpom ili da površinu ostružete adekvatnom četkicom ili nožem. Ako na njima ima zemlje, nakratko ih namočite (najviše 3 – 5 minuta), a zatim ih otresite držeći ih s abažurom na dole. Sečenjem se takođe menja i boja pečuraka, tako da ona postaje tamnobraon. Ovo se svakako može izbeći ako se pečurke poprskaju limunovim sokom. Većina aromatičnih supstanci je sadržana u tečnosti koju pečurke ispuštaju tokom termičke pripreme, zbog čega se ne sme dopustiti da ispare. Začinite ih na kraju pripreme da biste izbegli preterani gubitak vode.
Šampinjoni (Agaricus campester, A. bisporus, A. arvensis), „šampioni“, sadrže supstance s antibiotskim delovanjem. Najčešće se konzumiraju iz uzgoja, iako su šumski šampinjoni daleko ukusnji, ali i osetljiviji. Šampinjoni se mogu jesti i sirovi
Nova studija iz SAD i Kine, pokazala je da šampinjoni mogu pojačati delovanje odbrambenog sistema i štititi od infekcija. Studija je pokazala da su šampinjoni najbogatiji izvor super -antioksidanasa ergotioneina. Sadrže ga 10 puta više od pšeničnih klica koje su do nedavno smatrane njegovim najbogatijim izvorom. Studija objavljena u Journal of Nutrition kaže da pečurke mogu pojačati i urođeni i stečeni imunitet. Do sada se malo znalo o učinku šampinjona na zdravlje, iako oni čine 90 % svih gljiva koje se konzumiraju u zapadnom svetu.
Bukovača (Pleurotus ostreatus) je gljiva školjkastog oblika i smeđe boje. Može da izraste i do 20 cm u prečniku. Bukovača je veoma cenjena i lekovita gljiva, a korisna je kod anemije, loše cirkulacije, ukočenosti ekstremiteta, povišenih vrednosti holesterolai triglicerida, oslabljenog imuniteta. Poseduje izuzetna antitumorska svojstva.
Rujnica (Lactarius deliciosus) je šumska gljiva. Lako se prepoznaju po naranđasto – crvenoj boji i naizmeničnim zelenim mrljama. Od njih se može pripremati gulaš. Odlične su grilovane ili ukiseljen. Jačaju imunitet i imaju antioksidativno dejstvo.
Vrganji (Boletus edulis) mogu biti teški i do 3 kg. Ova pečurka je najbogatija belančevinama, a karakterišu ih belo i čvrsto „meso“ i slatkasti ukus koji podseća na nedozrele lešnike. Izuzetno jačaju imunitet!
Lisičarka (Cantharellus cibarius) je poznata po prilično visokom sadržaju gvožđa. Jedna je od najukusnijih samoniklih gljiva. Ubrana, ostaje duže sveža od ostalih vrsta. Ali, potrebno ju je duže termički tretirati. Ukusa je najpre blagog, a potom malo ljutkastog. Ima izuzetno antitumorsko dejstvo. Može se konzumirati i u sirovom stanju (u vidu salata). Procesom sušenja postaje žilava.
Smrčak (Morchella esculenta) iznutra podseća na sunđer, a spolja ima oblik košnice. Ima blagu mirisnu aromu i ne treba ga puno začinjavati. Osnovna preporuka je da ih kratko blanširate pre konačne pripreme ( dinstanje, pečenje …). Otrovan je ako se konzumira u sirovom stanju!
Tartufi (Tuber nigrum) se smatraju izvanrednom poslasticom i pravim gastronomskim draguljem. Vekovima su tartufi bili poznati kao afrodizijak. Dokazano je da jačaju koncentraciju, pamćenje i poboljšavaju sposobnost učenja. Status zvezde među pečurkama stekle su svojom retkošću, zbog koje su i vrlo skupe, pa jedinstvenim ukusom i mirisom, koriste se i kao začin.
Shii – take (Lentinula edodes), hrastova pečurka, može se nabaviti suva, sveža ili obarena. Pripada grupi delikatesnih jestivih pečuraka zbog svog specifičnog i egzotičnog mirisa i ukusa. Pripada grupi najboljih i najukusnijih pečuraka. Japanci je zovu eliksirom života i koriste je u svakodnevno u ishrani svežu, kao salatu ili kuvanu u jelima ili čaju (razbija kamen u bubregu, izlučuje masti, smiruje nervni sistem…). U Japanu se od nje pravi shii – take vino. Ona je integralni deo dnevne ishrane Japanaca, Kineza i Korejanaca, gde se može kupiti i osvežavajuće piće „shii – take cola“ na svakoj benzinskoj stanici. Amerikanci od 1984. godine redovno izdaju časopis „Shii- take news“.
Lekovitost ove pečurke potiče pre svega od sadržaja polisaharida (lentinan – koji se nalazi samo u ovoj gljivi), to je dokazano u kliničkim studijama kako na životinjama, tako i na ljudima. Ova lekovita pečurka sadrži imunostimulanse, sastojke efikasne protiv tumora i protiv virusa, sastojke koji snižavaju holesterol, sprečavaju stvaranje tromba, regulišu pritisak, uravnotežuju nivo šećera u krvi, regulišu varenje, usporavaju starenje, deluju antireumatski i antialergijski.
Čuveni profesor sa japanskog nacionalnog instituta za kancer, došao je do zaključka da ova lekovita gljiva ne deluje direktno na tumor, ali u ljudskom organizmu direktno stimuliše proizvodnju intrleukina 1 i 2, koji dalje, složenim hemijskim procesima pospešuje stvaranje makrofaga, prirodnih ćelija – ubica tumora.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 50 g shii – take dnevno.
ČAJ OD ŠITAKE PEČURKE
Šitake pečurku staviti u 2 dl vode da se dobro natopi. Posle pola sata staviti da se kuva dok voda ne uvri na pola. Čaj piti jednom dnevno, a najbolje je uveče i to pre spavanja.
Pečurke su
Najzdravije pečurke nije lako izdvojiti s obzirom na to da se hranljiva vrednost razlikuje među različitim vrstama. Sve pečurke klasifikovane su kao superhrana zbog svojih visokih nutritivnih svojstava, niskokalorične su a dobar izvor vlakana, proteina i antioksidanata.Pečurke mogu učine mngo dobrih stvari za naše telo – imaju antibakterijska svojstva, smanjuju holesterol, dobre su za imuni sistem i čak mogu da pomognu u prevenciji ili lečenju Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, visokog krvnog pritiska i raka.
Pečurke su odlična zamena za meso a neke studije pokazale su da supstance u ekstraktima pečuraka mogu same aktivno da snize nivo holesterola. Odličan su izvor selena, moćnog antioksidansa potrebnog telu kako bi pravilno funkcionisanje, a i vrlo je važan i za metabolizam i funkciji štitne žlezde i zaštizu od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom.
Ako vam je potreban potpuno prirodan multivitamin, stručnjaci savetuju da treba zaobići suplemente i umesto njih jesti pečurke. Među njihovim brojnim hranljivim sastojcima pečuraka su: vitamini B – uključujući pantotensku kiselinu (B5), niacin (B3) i riboflavin (B2) – plus bakar i selen. Pečurke takođe sadrže proteine, vlakna, kalijum, vitamin D, kalcijum i još mnogo toga, što je odlično za hranu koja sadrži više od 90 odsto vode.
Pečurke su se konzumirale kao tradicionalna hrana i lek hiljadama godina i ostale su popularne sve do danas, a ljudi ih sve više i više jedu, što zbog hranljivosti što zbog svojstva da zamene meso. Među najzdravijim pečurkama izdvajaju se:
šitaki pečurke
Portobello ili Cremini pečurke (vrsta šampinjona) koja je dobra zamena za hranu koja ima više masti i kalorija kao što su meso i sir
brestovače
lavlja griva (Lion’s Mane Mushrooms)
porcini pečurke
enoki pečurke.
Sve pečurke spadaju u porodicu gljiva, a ne povrća, i smatraju se jedinstvenim carstvom živih bića. Gljive su jedna od najstarijih vrsta života na Zemlji, a najstarije su se pojavile pre oko milijardu godina. Ono što mi nazivamo pečurkama je mesnati deo gljive koji proizvodi spore. Postoji 300 jestivih vrsta pečuraka, ali samo 10 ih se uzgaja komercijalno, a najvviše šampinjoni.
1. Antioksidansi štite naše telo od štetnih slobodnih radikala koji mogu da dovedu do oboljenja poput raka i srčanih bolesti. Oni takođe jačaju naš imuni sistem i pomažu u zaštiti od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom i starenjem.
2. Beta-glukan – Zdravstvene prednosti pečuraka su što sadrže beta-glukan Ovo jedinjenje je povezano sa poboljšanjem holesterola, jačanjem zdravlja srca, regulisanjem šećera u krvi i smanjenjem rizika od dijabetesa tipa 2. Pošto svaka gljiva sadrži jedinstvene vrste beta-glukana, to znači i da svaka pečurka različito utiče na imunološku funkciju. Neke od najefikasnijih lekovitih pečuraka sadrže količine beta-glukana koji stimulišu imuni sistem da proizvodi „prirodne ćelije ubice“ koje se bore protiv toksina, tumora i bolesti povezanih sa starenjem.
3. B vitamini -Pečurke su bogate riboflavinom, niacinom i pantotenskom kiselinom – vitaminima B. Riboflavin pomaže u održavanju zdravlja crvenih krvnih zrnaca. Niacin održava naš sistem za varenje u redu i brine se da koža bude zdrava. Pantotenska kiselina je dobra za nervni sistem i pomaže našim telima da stvaraju hormone koji su im potrebni. Ova tri jedinjanja zajedno podstiču zdravlje srca. B vitamini su takođe posebno važni za trudnice i majke sa novorođenčadima, jer podstiču pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca.
4. Bakar – Bakar pomaže telu da proizvode crvena krvna zrnca koja isporučuju kiseonik. Mineral takođe održava zdrave kosti i nerve, a jedna šolja pečuraka može da obezbedi 33 odsto preporučene dnevne doze bakra.
5. Kalijum – Kalijum je neophodan kada je u pitanju zdrava funkcija srca, mišića i nerava.
Portabello pečurke (šampinjoni) su dobar izvor mnogih hranljivih materija:
B vitamina
Fosfora
Selena
Bakra
Kalijuma
Pečurke su i jedini poznati izvor vitamina D koji nije životinjski izvor, ali mnoge komercijalne pečurke se uzgajaju u tamnim zatvorenim prostorima, tako da one ne sadrže značajne količine vitamina D. Neki komercijalni uzgajivači pečuraka izlažu svoje pečurke ultraljubičastom (UV) svetlu kako bi povećaju sadržaj vitamina D u šampinjonima.
Šampinjoni sadrže nehranljiva jedinjenja kao što su polisaharidi, polifenoli i karotenoidi, koji mogu da imaju antiinflamatorna, antioksidativna i antikancerogena svojstva. U studijama na životinjama, pokazalo se da pečurke stimulišu imune ćelije i zaustavljaju rast i širenje ćelija raka.
Pečurke mogu da „spreče blago kognitivno oštećenje“ mozga
Pečurke na jelovniku dva do tri puta nedeljno mogle bi da spreče probleme sa pamćenjem i govorom koji nastaju u 60-im godinama, pokazuje istraživanje urađeno u Singapuru.
Jedinstveni antioksidanti iz pečuraka mogli bi da imaju zaštitni efekat na mozak, pokazuje studija.
Ljudi koji su jeli više pečuraka imali su bolji rezultat na testovima.
Međutim, istraživači kažu da nisu mogli da dokažu direktnu vezu između pečuraka i funkcija mozga.
Studija Nacionalnog univerziteta iz Singapura urađena je na 663 Kineza, starijih od 60, a njihova ishrana i način života praćeni su od 2011. do 2017. godine.
Tokom šestogodišnje studije, istraživači su otkrili da su gljive u ishrani smanjile šanse za blago kognitivno oštećenje, tako da je ono dijagnostikovano kod devetoro od 100 ljudi koji su jeli više od dve porcije pečuraka nedeljno, u poređenju sa 19 slučajeva od 100 ljudi koji su jeli manje od jedne porcije.
„Ohrabrujuće”
Blago kognitivno oštećenje može da utiče na to da ljudi postanu zaboravni, da utiče na njihovo pamćenje ili izazove probleme sa govorom, pažnjom i prepoznavanje predmeta u prostoru – a promene mogu biti suptilne.
Nisu dovoljno opasne da bi se smatrale demencijom.
Učesnicima u studiji postavljeno je pitanje koliko često jedu šest različitih vrsta gljiva.
Oni koji su jeli pečurke imali su bolje rezultate na testovima mozga i brže su obrađivali podatke – a to je bilo naročito primetno među onima koji su jeli više od dve porcije pečuraka nedeljno ili više od 300 grama.
„Ova povezanost je iznenađujuća i ohrabrujuća”, kaže profesor Lej Feng, autor studije, sa katedre za psihološku medicinu.
„Čini se da uobičajene namirnice mogu imati dramatičan uticaj na kognitivna oštećenja.
„Ali mi govorimo o kombinaciji mnogih faktora – čaj, zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi i riba su takođe korisni.”
Istraživači ukazuju na činjenicu da su pečurke jedan od najbogatijih dijetetskih izvora ergotioneina – antioksidant i antiinflamatorni lek koji ljudi ne mogu sami da stvore.
Pečurke sadrže i druge važne hranljive materije i minerale kao što su vitamin D, selen i spermidin, koji štite neurone od oštećenja.
Ali potrebno je još mnogo istraživanja pre nego što se dokaže direktna veza.
Ishrana i životni stil
Ova studija se oslanjala na informacije o unosu pečuraka i drugih faktora ishrane koje su ljudi sami davali i koje možda nisu tačne, potvrdili su istraživači.
Doktor Džejms Piket, šef istraživanja u Društvu alchajmer, kaže: „Postoji mnogo faktora koji doprinose razvoju demencije i procenjuje se da bi trećina slučajeva mogla da se spreči promenom načina života, uključujući i ishranu.
„Demencija je jedan od deset najčešćih uzroka smrti, ali ljudi mogu preduzeti mere kako bi smanjili rizik, tako da je važno da savete temeljimo na doslednim dokazima koji su izgrađeni na osnovu više studija, a ne da nalaze jedne studije uzimamo zdravo za gotovo.
„Dakle, dok je ishrana puna voća i povrća, uključujući i gljive, to je odlična polazna tačka. Naš najbolji savet je i da se iz ishrane izbace šećer i so, te da ljudi budu fizički aktivni, piju umereno i izbegavaju pušenje.”
Studija je objavljena u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease.
