Pivo je jedno od najstarijih i najpopularnije je alkoholno piće na svetu i, ako izuzmemo vodu, ono je posle čaja najpopularnije piće uopšte. Međunarodni dan piva se obeležava prvog petka u avgustu, prvi put je proslavljen 2007. a od 2012. godine proslavlja se u 50 zemalja i preko 200 gradova širom sveta.
Reč „pivo“ koju koriste slovenski narodi da označe piće koje se pravi od žitarica, hmelja, kvasca i vode potiče od glagola „piti“ i u početku se koristila da označi bilo koje piće. Isti slučaj je i sa engleskom reči „beer“ i italijanskom „birra“ koje potiču od latinskog glagola „bibere“ što takođe znači „piti“.
Iz porekla ovih reči možemo zaključiti da je pivo kroz istoriju bilo piće čija se konzumacija jednostavno podrazumevala. Pivo je nešto što se pije.
Smatra se da je prva verzija piva napravljena u Kini 7.000 godina pre nove ere, ali pivo kakvo danas poznajemo, ili bar najsličnije tome, nastalo je u Mesopotamiji 3.500 godina pre nove ere u mestu Godin Tepe, što je područje današnjeg Irana.
Postoji mit koji kaže da su u Mesopotamiji napravili pivo zato što je rečna voda koju su najčešće pili bila prljava i loša za piće pa su, da bi je nekako prečistili, u vodu stavljali žitarice. U ovu smesu vode i žitarica je verovatno nekako dopseo i kvasac ili su ga oni sami stavili, pa se ta smesa fermetisala i proizvela alkohol.
Kada su drevni Mesopotamci probali ovu „prečišćenu vodu“ svidelo im se kako ona čini da se oni osećaju pa su odlučili da nastave da prave to piće od vode i žitarica.
U Vavilonskom carstvu pivo je bilo toliko popularno da je Hamurabijevim zakonikom određeno dnevno sledovanje piva za sve građane. Količina piva koju je građanin dobijao zavisila je od njegovog društvenog položaja, obični radnici su dobijali dva litra, a sveštenici i administratori po pet litara dnevno.
Zanat pravljenja piva je zatim dospeo u stari Egipat. Egipćani su unapredili prosces fermentacije i trgovinom počeli da šire pivo po celom tada poznatom svetu.
Pivo se kod starih Grka i Rimljana nikad nije „primilo“, oni su ga smatrali varvarskim pićem i mnogo više su voleli vino. Jedan od mnogih naroda koje su Rimljani smatrali varvarima, Germani, dodatno su usavršili proces pravljenja piva i on se do danas nije mnogo promenio.
Nekoliko zanimljivosti o pivu
Najstarija pivara na svetu danas je Veienstefan pivara u Frajzingu, u Nemačkoj, koja je osnovana 1040. godine, takođe u Nemačkoj u gradu Altenburgu se nalazi i najveći muzej posvećen proizvodnji piva.
U Nemačkoj se održava i najveći festival piva na svetu, čuveni Oktobarfest. Ovaj festival se održava svake godine u Minhenu od sredine septembra pa do prve nedelje u oktobru, i svake godine ga poseti oko šest miliona ljudi.
Nemačka možda ima najveći ali Češka ima prvi muzej posvećen pivu, u Češkoj takođe možete naći i pivske spa centre gde se možete u kupati u pivu.
Po podacima do 2017. godine u Češkoj se popije najviše piva po glavi stanovnika, 137 litara godišnje, na dalekom drugom mestu je Poljska sa 98 litara godišnje, a Nemačka je na trećem sa 96 litara godišnje.
Pivo sa najvišim procenotm alkohola na svetu je pivo škotske pivare Brumajster (Brewmeister) ima 67 odsto alkohola i prikladno se zove „Zmijski otrov“. Pošto se prostim procesom fermentacije ne može dobiti više od 13 do 15 odsto alkohola, proces pravljenja ovog piva je jako komplikovan.
„Zmijski otrov“ se zamrzava i odmrzava više puta u toku fermentacije u kojoj se koriste dve vrste kvasca, od kojih je jedan specijalno namenjen za proizvodnju šampanjca. Zbog ovog komplikovanog procesa proizvodnje, „Zmijski otrov“ je znatno skuplji od običnog piva i prodaje se po ceni od 76 dolara.
Najskupljim pivom na svetu se smatra Alsop Arktik Ejl (Allsopp Arctic Ale). To je 140 godina staro pivo od koga je ostalo još nekoliko flaša, ono naravno nije bezbedno za piće ali ima veliku kolekcionarsku vrednost. Najskuplja flaša ovog piva je prodata na jednoj aukciji za neverovatnih 503.300 dolara.
Najskuplje pivo koje je bezbedno za piće zove se Antartik Nejl Ejl (Antarctic Nail Ale), i Austrlijska pivara Nejl Bruing (Nail Brewing), proizvela je samo trideset flaša od pola litra ovog piva. Jedna flaša ovog piva košta oko 1.800 dolara, a jedan od razloga za ovakvu cenu je to što se umesto obične vode u procesu fermentacije koristio otopljeni glečer sa Antarktika.
Najzdravije alkoholno piće?
Postoji mnogo razloga da se veruje kako je pivo najzdravije alkoholno piće. Ne samo da ima nizak procenat alkohola već je i znatno hranljivije od ostalih alkoholnih pića, ima dosta vitamina B, proteina i vlakana pa nije čudno što u nekim krajevima Srbije postoji izreka: „Kad popiješ jedno pivo to je kao da si pojeo dve sarme“.
Najveći procenat piva čini voda, i to jako čista voda, jer da bi proces fermentacije bio uspešan a pivo bilo pitko i ukusno potrebno je da voda bude što čistija. Zato je pivo jako dobro za ispiranje bubrega i mokraćnih kanala i sprečava stvaranje kamenca i peska.
Studija objavljena u časopisu Evropskog udruženja za proučavanje dijabetisa, pokazala je da ljudi koji piju pivo tri do četiri puta nedeljno imaju manje šanse da razviju dijabetes od onih koji ga nikada ne piju. A u poređenju sa onima koji nisu pili pivo, muškarci koji su pili između jednog i šest piva nedeljno imali su 21 odsto manji rizik od dijabetesa.
Popularno mišljenje je da je vino jako zdravo za srce i cirkulaciju, ali isto se može reći i za pivo. Preliminarna studija predstavljena na naučnim sesijama Američkog udruženja za srce 2016. pratila je 80.000 učesnika tokom šest godina i otkrila da oni koji umereno piju pivo imaju najsporiji pad nivoa „dobrog“ holesterola, i niži nivo rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Istraživanja takođe pokazuju da od muškaraca koji su već pretrpeli srčani udar, oni koji su umereno pili pivo imaju 42 odsto manje šanse da umru od srčanih bolesti.
Studija koju je sproveo psiholog sa Univerziteta u Teksasu pokazala je da ljudi koji umereno piju pivo žive duže od onih koji ga ne piju uopšte. To naravno ne znači da se treba opijati pivom, iako ima malu količinu alkohola to je ipak alkohol i može izazvati bolest zavisnosti i cirozu jetre.
Ipak, možemo da verujemo da nam zdrava količina piva može produžiti život, s obzirom na to da pozitivno utiče na nivo holesterola, smanjuje rizik od dijabetesa i jača srce, a i mnogi će reći da pospešuje lučenje hormona sreće.
Pivo pozitivno utiče na zdravlje
Od 2007. do 2020. tim naučnika u Španiji sprovodio je istraživanje o uticaju, uglavnom, alkoholnih pića na zdravlje.
Neke od studija koje su naučnici pregledali ukazuju na to da sastojci koji se prirodno nalaze u pivu, a nisu alkohol, mogu biti dobri za zdravlje. Kako je potražnja za bezalkoholnim pivom veća nego ikad, ovo je dobra vest i za one koji vole pivo, ali izbegavaju alkohol.
Još jedan zaključak do kojeg su tokom istraživanja došli je to da umerena kozumacija piva ima dobar uticaj na zdravlje. Jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce su maksimum, tvrde.
Umerena konzumacija piva štiti od kardiovaskularnih bolesti
Istraživači tvrde da pet od šest studija koje su izabrali za pregled tvrdi kako umereno pijenje alkohola može štititi od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Pivo štiti muškarce od razvoja dijabetesa
Istraživačili su izjavili kako su muškarci koji ne piju alkohol uopšte pod većim rizikom od razvoja nenormalnih nivoa glukoze od onih koji povremeno popiju pivo.
Pivo se povezuje sa zdravom gustoćom kostiju
Ako posmatramo gustoću kostiju i opasnost od loma kostiju kod starijih pojedinaca, istraživači tvrde da su oni koji su, čak i malo, konzumirali pivo u manjoj opasnosti.
Ponudili su i naučno objašnjenje: “Drugi sastojci piva deluju u sinergiji sa silikonom i stimuliraju osteoblastične ćelije koje popravljaju strukturu kostiju i pomažu reminelariziranje kostiju i zubea.”
Pivo može sniziti holesterol
Nekoliko studija upućuje na to da pivo pomaže razvijanju dobrog holesterola i regulisanju proizvodnje onog lošeg u telu, zahvaljujući velikom udelu antioksidansa.
Važno je dodati da se ovo događa kada se konzumira vrlo mala količina piva.
Pažnja: ono ima veliku kalorijsku vrednost!
Pivo: nutritivna vrednost, uticaj na zdravlje i kilažu
Danas postoje hiljade vrsta piva, proizvedenih od strane različitih proizvođača po posebnim recepturama.
U ovom tekstu osvrnućemo se na nutritivne vrednosti standardnih svetlih piva, i na njihov uticaj na zdravstveno stanje i obim struka.
Nutritivna vrednost piva na količinu od 100 g
|
Energetska vrednost |
50 kCal |
|
Proteini |
0,46 g |
|
Ugljeni hidrati |
3,5 g |
|
Šećeri |
0 g |
|
Vlakna |
0 g |
|
Masti |
0 g |
|
od kojih zasićene |
0 g |
Koliko kalorija ima pivo?
Možda će iznenaditi činjenica da pivo nije visokokalorična namirnica.
U 100 ml piva nalazi se samo 50 kCal.
S druge strane, pivo se najčešće prodaje u ambalažama zapremine od najmanje 330 ml, što pretvoreno u kalorije iznosi 167 kCal.
Veća konzerva ili flaša piva sadrži 500 ml ovog alkoholnog pića, koje ima 250 kCal.
Poređenja radi, rakija u istoj količini ima čak 925 kCal, iako se zbog viskokog procenta alkohola ona pije u znatno manjim količinama od piva.
Koliko pivo ima proteina?
Pivo se ubraja u pića sa veoma niskim sadržajem najvažnijeg gradivnog makronutrijenta.
Preciznije, u 100 ml piva nalazi se svega 0,46 g proteina.
Koliko pivo ima ugljenih hidrata?
Poznata krilatica koja kaže da je pivo tečni hleb.
Upitno je da li je to istina, budući da se u 100 ml piva nalazi tek 3,5 g ugljenih hidrata.
Ta količina potiče od skroba iz žitarica koje su sastavni deo piva, i najčešće je u pitanju ječam.
Ipak, mnogi ne znaju da procenat žitarica u pivu uopšte nije veliki, kao i da u količini od 100 ml piva čak 91,92 g čini voda.
Uticaj piva na zdravlje
Za razliku od koktela, likera, pa čak i raznih rakija, pivo ne sadrži šećer.
Takođe, pivo ne sadrži ni masti ni holesterol, ali zato ima čime da se pohvali u mikronutrijentskom smislu.
Pivo je veoma dobar izvor kompleksa vitamina B.
Dok mnoga druga alkoholna pića ne sadrže vitamine, pivo je tu u velikoj prednosti jer se u njemu nalazi vitamin B12, kao i sledeći mikronutrijenti:
Niacin
Riboflavin
Magnezijum
Fosfor
Selen
Povremeno i umereno konzumiranje piva dovodi se u vezu sa smanjenim dejstvom srčanih bolesti i demencije, te jačanjem kostiju i lakšom kontrolom nivoa šećera u krvi.
Sa druge strane, prekomeran unos piva i svakog drugog alkoholnog pića može da ima potpuno suprotne efekte, i da dovede do razvoja ozbiljnih fizičkih i psihičkih oboljenja.
Uticaj piva na kilažu
Kao što je poznato, pivo sadrži prazne kalorije koje prvenstveno potiču iz alkohola.
Kada dolaze iz ovog izvora, prazne kalorije sprečavaju apsorpciju korisnih kalorija koje telo dobija iz zdravih namirnica.
Takođe, ova vrsta neupotrebljivih kalorija učestvuje u stvaranju masnih naslaga, posebno u predelu abdomena, odakle i potiče čuveni naziv pivski stomak.
Savetujemo da pivo izbegavate ukoliko želite da smršate.
Tipovi i vrste piva
221917
Pivo je široko rasprostranjeno piće. Njegovi poznavatelji znaju da je pjenušavo i osvježavajuće, sadrži mali, srednji ili visoki udjel alkohola, ima karakterističan pun ili prazniji okus po sladu, manje ili jače izraženu gorčinu i specifičnu aromu po hmelju te da se dobiva alkoholnim vrenjem pivske sladovine pomoću pivskog kvasca. Oni također znaju da se u nekim zemljama (Belgiji npr.) pije više stotina vrsta piva, a u nas ih ima, zajedno s uvozim, jedva nekoliko desetaka. Stoga se postavlja logično pitanje kako je moguće samo od slada, neslađenih sirovina, vode i hmelja proizvesti svijetlo, tamno, ljetno, zimsko, bezalkoholno ili alkoholno pivo, ale ili lager, lagano ili jako, premium, standardno, itd. pivo? Na prvi je pogled teško odgovoriti na to pitanje. No, ako se zapitamo, kako je moguće od samo jedne sirovine, grožđa, proizvesti na tisuće različitih vina, odgovor je jednostavniji, jer je proizvodnja piva složenija od proizvodnje vina. Naime, pivo se proizvodi od pivske sladovine koja je vodeni ekstrakt pivskog slada, neslađenih sirovina i hmelja. Ovisno o tvrdoći vode, kvaliteti i vrsti slada (isklijanom i osušenom zrnu ječma ili pšenice) te neslađenih sirovina (ječam, kukuruz , riža, pšenica) i hmelja (gorke i aromatične sorte), primijenjenom tehnološkom postupku dobivanja pivske sladovine, vrsti kvasca (kvasci gornjeg i donjeg vrenja, „divlji kvasci”) postupku vrenja sladovine, doviranja, dozrijevanja i dorade mladog piva moguće je dobiti mnogo različitih tipova i vrsti piva s tisuću okusa i mirisa. Podjela piva na tipove i vrste nije proizvoljna nego definirana strogim pravilnicima o kvaliteti piva, koji su proizašli iz pivarske prakse.
Podjela piva prema vrsti kvasca
U svijetu se najviše konzumiraju tzv. lager piva ili “piva donjeg vrenja” koja se dobivaju vrenjem pivske sladovine pomoću različitih sojeva čiste kulture kvasca vrste Saccharomyces uvarum. Vrenje započinje pri 6 do 8 °C i zato naziva hladnim vrenjem, a završava na 9 do 18 °C, a kvasca se taloži na dno posude. Nakon odvajanja od istaloženog kvasca mlado pivo odležava u tzv. ležnim tankovima pri 0 do 1°C, od jedan do tri ili više tjedana
Lager pivo se pije ohlađeno na 5 -14 C º, natočeno u čašu daje bogatu i trajnu pjenu, punog je okusa zbog relativno velikog udjela neprevrelog ekstrakta. Ima izraženu gorčinu i aromu po hmelju. Naziv lager se više korist u Češkoj, Austriji i Švicarskoj nego u Njemačkoj, gdje pivoljupci pri naručivanju svijetlog lager piva traže Helles, a Nizozemci npr. svagdašnje pivo – Bière ordinaire. Izvorno minhensko lager pivo bilo je tamnosmeđe, pa Nijemci tamno lager pivo naručuju kao Dunkel ili Dunkles. Samo neka iznimno tamna piva tog tipa nose predikat Schwartz (crn). U mnogim se zemljama jako lager pivo naziva Bock, a posebno jako Doppel Bock. Vrste lager piva se u osnovi razlikuju prema tvrdoći vode te razgrađenosti i boji slada za pripremu sladovine. Tako se npr. plzensko lager pivo (Pils) proizvodi od vrlo mekane vode (ukupna tvrdoća do 4 njº) i vrlo svijetlog slada, a dortmundsko od tamnog slada i vrlo tvrde vode (preko 40njº). Upravo zbog tvrdoće vode i vrste slada tipovi lager piva se međusobno razlikuju po nijansi boje (od svijetložute do crvenosmeđe), punoći okusa i aromi.
U nas se uglavnom proizvode standardna piva donjeg vrenja ili tzv. lager piva. Standardna svijetla lager piva (Ožujsko, Karlovačko, Pan, Osječko, Zlatorog,, Staročeško, Favorit) čine preko 90% domaće proizvodnje i potrošnje piva.
Drugi dosta rašireni tip piva je “pivo gornjeg vrenja” ili “ale” = “top fermenting beer” (u Engleskoj), odnosno “Altbier” = “Obergerige bier” (u Njemačkoj). Za alkoholno vrenje se koristi čista kultura pivskog kvasca vrste Saccharomyces cerevisiae, vrenje započinje pri višoj temperaturi sladovine (10 °C) i završava na 25°C, pa se takvo vrenje naziva “toplo vrenje”, a kako kvasca na kraju vrenja ispliva na površinu mladog piva, proizvod se naziva pivom “gornjeg vrenja”. Nakon odvajanja od kvasca, mlado pivo odležava i dozrijeva pri 20°C; kraće od lager piva. Pije se toplo (20°C), a neke vrste ovog tipa piva natočene u čašu, stvaraju minimalnu i nestabilnu pjenu, dok druge tvore gustu, visoku i stabilnu pjenu. Praznijeg su okusa u usporedbi s lager pivom, pa su neke vrste po okusu sličnije vinu nego pivu. Različite vrste ale-a, ovisno o kakvoći vode, slada, boje, gorčine, koncentracije alkohola i izvornosti tehnološkog procesa su: Mild, Bitter, Pale ale, Brown ale, Old ale, Barley wine, Scottish ale, Irisch ale, Belgian ale. Njemački Altbier razlikuje se od engleskog ale-a po tome što se glavno vrenje vodi pri 18 – 22°C, a odležavanje pri 0 – 8º C (Koelch).
Posebnu skupinu ovih piva su crna britanska piva porter i stout (Guinness), koja imaju izuzetnu punoću, sladnu aromu, gustu i stabilnu pjenu.
Treći, u nas manje poznat tip piva je afričko pivo, koje se proizvodi s posebnom vrstom kvasac (Schizomyces pombe) prilagođenom ekstremnim klimatskim uvjeti (30 – 40°C), a proizvodi se od prosenog, a ne ječmenog slada.
U nas, tek nekoliko posljednih godina poznat četvrti tip piva su “spontano prevrela piva” pomoću tzv. “divljih”, neselekcioniranih, sojeva kvasaca, koji u sladovinu dospijevaju iz zraka ili sa zidova posuda i prostorija. Iako ovakav način proizvodnje piva spada u daleku povijest obrtničkog pivarstva, neki industrijski proizvođači piva u Belgiji (dolina rijeke Zenne) koriste ovaj postupak za proizvodnju čuvenih Lambic piva, koja sadrže više neprevrelog ekstrakta i hlapljivih sastojaka, koji im daju poseban bouquet (vinski, voćni, ponekad fenolni). Najpoznatije vrste su: Gueuze, Faro i voćna piva (aromatizirana dodatkom voća, npr. trešnje – Kriek). Pakirana su u male bočice začepljene šampanjskim čepom i umotane u sjajni crveni papir ili aluminijsku foliju.
Podjela piva prema masenom udjelu ekstrakta u sladovini
Obzirom na maseni udjel suhe tvari (ekstrakta) u sladovini prije početka vrenja, postoje ovi tipovi piva:
– Slaba ili laka, imaju malen udjel alkohola i neprevrela ekstrakta, pa osobito prijaju tijekom ljetnih vrućina;
– Standardna, obično sadrže 10 – 12 % ekstrakta u sladovini, pa je udjel alkohola u njima od 3,5 do 5,5 vol. %, koja su u Njemačkoj i Austriji obično nazivaju “točivo pivo” ( Schank Bier), a drugdje “stolna piva“, slično stolnim vinima; većina naših piva pripada ovoj skupini.
– Specijalna se piva proizvode iz sladovine s više od 12 % ekstrakta, pa sadrže više neprevrela ekstrakta, pa se nazivaju „puna piva” (u Njemačkoj: Vollbier); najčešće se pakiraju u male, luksuzno opremljene boce i slična su po imidžu „kvalitetnim vinima”; zbog smanjene potrošnje piva tijekom zime, neke naše pivovare proizvode takozvana blagdanska ili zimska piva, koje pripadaju ovom tipu piva.
– Dvostruko sladna piva se proizvode od sladovine s 18 – 22 % ekstrakta i nazivaju “jakim” pivima, jer sadrže povećani udjel neprevrelog ekstrakta i alkohola. U Njemačkoj i Austriji se nazivaju Bock, Stark ili Festbier, a smatraju se „čuvenim” poput „čuvenih vina”); u nas postoji samo jedna domaća vrsta ovog tipa piva (Tomislav).
– Ječmena vina sadrže volumni udjel alkohola kao i vina (preko 10 vol.%); – zbog velikog udjela neprevrelog ekstrakta izrazito su punog okusa, prilično “teška”, pa se konzumiraju u malim količinama, često kao desertno piće.
Podjela piva prema glavnoj sirovini za proizvodnju sladovine
Iako Bavarski zakon o čistoći piva (Reinheitsgebot) propisuje da se pivo proizvodi isključivo od slada (ječmenog i pšeničnog), u mnogim zemljama to više nije tako. Doduše ječmeni slad je osnovna sirovina za većinu lager i ale piva, ali se u mnogim zemljama može djelomično zamijeniti neslađenim sirovinama, što mora biti označeno na etiketi piva.
Zamjenom najmanje 50% ječmenog sa pšeničnim sladom dobiva se pšenično ili tzv. Bijelo pivo (u njem. nazivlju Weizenbier ili Weissbier). Tradicionalna europska pšenična piva su piva gornjeg vrenja, koja kratko odležavaju. Pjena im je vrlo blijeda, skoro bijela u usporedbi s pjenom piva gornjeg vrenja od ječmenog slada. Naime, pšenica daje pivu bljeđu boju nego ječam, pa kad je hladno i nefiltrirano ima mliječno bijelu boju. Tome svakako pridonosi i visok udjele mliječne kiseline u tom pivu. Najpoznatije vrste pšeničnog tipa piva: su Berliner Weisse i Weizenbier, koja se često piju s dodatkom sirupa od maline i broća.
U Europi se može naći i tzv. raženo pivo proizvedeno od raženog slada, koji pivu daje vrlo svojstven okus zbog voćnih, pomalo gorkih, pikantnih, uljastih, ponekad gotovo ljutih obilježja paprene metvice (ako ste kušali raženi kruh znat će te o čemu je riječ). Zato raž nije opće prihvaćena sirovina za pivo. Ipak u Njemačkoj se može naći pivo pod nazivom Schierlinger Roggenbier, a u Austriji Goldroggen.
Kako je već spomenuto za proizvodnju tradicijskog afričkog piva koristi se proseni slad.
Podjela piva prema boji
U osnovi piva mogu biti: svijetla, crvena, tamna i crna, ali se zapravo radi o različitim nijansama žute, crvene, crveno smeđe i crne boje. Češko ili plzensko pivo je svjetložute do svjetlozlatne boje. Bečko je zlatnožuto, dortmundsko crvenkasto, a bavarsko smeđe. Tipične su vrste vrlo tamnog piva porter i stout. Nekada se porter pivo dugo čuvalo u drvenim bačvama, gdje se razvijala specifična mikroflora (Brettanomyces spp. npr.), što mu je davalo karakterističnu aromu (miris deke za pokrivanje konja). I suvremena tamna piva imaju tipične “kućne okuse” (vrsta i kakvoća sirovina i stupanj bakteriološke čistoće pogona). Naše pivovare sve rjeđe proizvode tamna piva, koja su bila varijante engleskog portera proizvedenog donjim a ne gornjim vrenjem.
Najpoznatije stout pivo je Guinness. Crna su piva zaista crna, praktično neprozirna s okusom gorke čokolade ili “suhog” karamela. Dobro se slažu sa čokoladnim desertima, hranjiva su, vrlo ukusna i preporučljiva u malim količinama prije spavanja.Najpoznatije vrste crnog piva su Köstritzer (Njemačka), te Asahi, Kirin, Sapporo i Suntory (Japan).
Podjela piva prema volumnom udjelu alkohola
Ova podjela uglavnom služi za određivanje posebnog poreza na pivo, koji u svim zemljama značajno doprinosi državnom proračunu.. U pravilu, porez je to viši što je viši volumni udjel alkohola u pivu, koji može biti od 0,5 do 10 % (vol. %). Bezalkoholna piva svugdje u svijetu mogu sadržavati do 0,5 vol. % alkohola. Iznimka su islamske zemlje, gdje bezalkoholno pivo ne smije sadržavati nimalo alkohola. Piva s malim udjelom alkohola ili tzv. lagana piva, sadrže ispod 3,5 vol. % alkohola. Standardna lager piva i piva gornjeg vrenja (ale) sadrže preko 3,5 vol. %
Jaka piva više od 5,5 vol. % alkohola. Ječmena vina imaju udjel akohola kao vina (> 10 vol %).
Danas se u svim europskim zemljama na etiketi piva mora naznačiti udjel alkohola u volumnim %. Prema udjelu alkohola u pivu određuje se visina posebnog poreza na pivo, koji u nas iznosi 0,8 kn/L bezalkoholnog i 2,0 kn/L standardnog (alkoholnog) piva.
STILOVI PIVA I RAZLIKE
U svetu postoji više stotina vrsta piva. Situacija se moramo priznati donekle promenila pojavom kućnih i malih zanatskih (craft) pivara (Kabinet, Kaš, Dvorog, Dogma…), kao i otvaranjem nekoliko pivnica (uglavnom po Beogradu) sa velikim izborom domaćeg i uvezenog, industrijskog i zanatskog piva na jednom mestu. To je naravno uzrokovalo da i po lokalnim prodavnicama možemo videti malo veći izbor piva. I sada, kada imamo izbor, bilo bi dobro izabrati pivo koje vama najviše paše. U svega par koraka možete naučiti kako da prepoznajete vrste piva na onovu njegovih karakteristika.
Vrsta kvasca kao jedna od razlika vrste piva
Piva možemo podeliti na osnovu vrste kvasca koji smo koristili, pa tako imamo:
Lager piva
Ale piva
Afrička piva
Spontano prevrela piva.
Lager piva ili piva donjeg vrenja
U svetu, ova vrsta piva je najrasprostranjenija i najviše se konzumira.
Dobija se vrenjem pivske sladovine korišćenjem različitih varijeteta kulture kvasca Saccharomyces uvarum. Mešanjem sladovine sa kvascem dolazi do hladnog vrenja koje započinje na temperaturi od 6-8 stepeni C, a završava se na temperaturi od oko 9-18 stepeni C. Kvasac se taloži na dnu posude pa otuda i naziv pivo donjeg vrenja.
Konzumira se ohlađeno na temperaturi od 5-14 stepeni C. Ima bogatu trajnu penu, punog je ukusa, izraženu gorčinu i aromu zahvaljujući hmelju.
Iako im je to zajednički imenitelj, sama Lager piva se među sobom razlikuju po tvrdoći korišćene vode, boji slada za pripremu sladovine, koja utiče na finalnu boju piva u čaši, (od svetlo žute do crveno smeđe), punoći ukusa i po aromi.
Lager piva se dalje dele na:
Pilsner – Svetle boje, visoko gazirano, standardne količine alkohola.
Oktobarfest – Teško pivo, punog ukusa, tamnije boje, i veće količine alkohola.
Bock – Slatko, tamne boje, sa širokim spektrom ukusa i veće količine alkohola.
Dunkel – Tamno riđe boje, prefinjenog ukusa sličnog kafi, i veće količine alkohola.
Od domaćih Lagera najpopularnija piva su Lav, Jelen i Zaječarsko, dok je od uvoznih trenutno najpopularnije češko pivo.
Ale piva ili piva gornjeg vrenja
Drugi tip vrste piva po redu raširenosti u svetu (u Srbiji slabije zastupljena) su Ale piva ili piva gornjeg vrenja. Za alkoholno vrenje u ovom pivu koristi se kvasac vrste Saccharomyces cerevisiae, kod kojeg vrenje započinje pri višoj temperaturi sladovine od oko 10 stepeni C, a završava se na oko 25 stepeni C. Pošto kvasac na kraju vrenja ne padne na dno posude već ispliva na površinu ova piva nazivamo pivima gornjeg vrenja.
Ova piva piju se topla pri temperaturi od 20 stepeni C. Sipana u čašu mogu praviti slabu, nestabilnu penu, ili gustu visoku i stabilnu. Slabijeg su, odnosno praznijeg ukusa od Lager piva, ponajviše zbog manje količine upotrebljenog hmelja. Neki ga po ukusu čak porede sa vinima.
Kao i kod Lager piva, različite vrste Ale piva dobijamo različitiom koncentracijom, bojom slada, kvalitetom vode, količinom dobijenog alkohola i načinu same pripreme.
Ale piva se dalje dele na:
Poter – Crno, teško, zagorelog ukusa, i veće količine alkohola.
Stout – Zrno je prženo, nije klijalo, slatko karamelaste arome, i veće količine alkohola.
Amber – Riđe boje, slatko, sa većim udelom slada, i veće količine alkohola.
Irish Ale – Jako crveno, sladno, slatkasto, i veće količine alkohola.
Pale Ale – Svetlo, sladno, gorče, sa voćnim ukusom, i veće količine alkohola.
Indian Pale Ale – Riđe boje, izuzetno gorko i veće količine alkohola.
Afrička piva
Treći tip piva su Afrička piva. Kod nas su manje poznata, ili slobodno možemo reći potpuno nepoznata, tako da će teško postati najbolje pivo u Srbiji. Proizvode se od prosenog, ne ječmenog slada, i posebnom vrstom kvasca Schizomyces koji u ekstremnoj klimi, kakva je Afrička, šećer iz slada pretvara u alkohol na višim temperaturama od 30-40 stepeni C.
Spontano prevrela piva
Spontano prevrela piva su četvrti tip piva koja se dobijaju od divljih, odnosno neselekcionih sojeva kvasaca. Takav kvasac u sladovinu dospeva slučajno, iz vazduha sa zida posuda ili prostorija. Ovakav način proizvodnje piva više je vezan za daleku istoriju. Danas je svojstveniji manjim zanatskim pivarama, koje žele da eksperimentišu. Ovakva piva često imaju vinski, voćni bouquet.
Podela piva prema glavnoj sirovini – sladovini
Pod čistim pivom iz zakona o čistoći piva smatra se svako pivo napravljeno od ječmenog i pšeničnog slada, mada se taj zakon u mnogim zemljama sveta više ne poštuje. I dalje je ječmeni slad osnova svim pivima, ali se takođe meša sa drugim sirovinama. Takva mešavina mora naravno biti naznačena na etiketi.
Tako na primer imamo Belo ili pšenično pivo. Dobija se mešanjem tj. zamenom najmanje 50% ječemnog slada pšeničnim. To su obično piva gornjeg vrenja, izrazito bele pene, nefiltrirana i mlečne boje, voćnih primesa uglavnom banane. Mešaju se i sa drugim voćnim sirupima. Prvo pšenično pivo u Srbiji, domaće proizvodnje bilo je Weifertovo Belo. Od skora na tržištu imamo Zaječarsko pšenično pivo, koje kao i Weifertovo nekad donosi pravo osveženje u izboru. Od stranih pšeničnih piva prisutni su već neko vreme i Hoegaarden i Paulalnerovo mutno pšenično pivo.
Pored pešničnog u Evropi možemo naći i raženo pivo, koje pivu daje gorak, pikantan, voćan, uljasti, ponekad čak i ljut ukus. Zbog ovih karakteristika raž nije opšteprihvaćena sirovina u pravlejnju piva. U Srbiji ga je teško naći u slobodnoj prodaji.
Na kraju tu su i već pomenuta Afrička piva pravljena od prosenog slada.
Druge podele piva
Piva dalje možemo podeliti po količini ekstrakta u sladovini pre početka vrenja i količini alkohola nakon:
Slaba ili laka – ispod 10% ekstrakta i ispod 3,5% alkohola.
Standardna – 10%-12% ekstrakta i između 3,5% -5,5% alkohola.
Specijalna – više od 12% ekstrakta i obično više od 5,5% alkohola.
Dvostuko sladna – sa 18%-22% ekstrakta i većim udelom alkohola.
Ječmena vina – sadrži veliki udeo alkohola kao kod vina.
Takođe možemo ih podeliti po boji na svetla, crvena, tamna i crna… što je pojednostavljena podela jer se ustvari mogu podeliti na više nijansi žute, crvene, crveno smeđe i crne boje. Boja pivadolazi od boje korišćenog slada, odnosno kako je slad tretiran i mešavine različitog slada.
Kao što vidimo, pivo je piće lokalnog karaktera, izrazitog geografskog porekla, jer promena makar jednog činioca tj. sastojka piva, daje potpuno drugu vrstu, podvrstu, varijaciju. Zato je važno, ako želite stvarno da uživate u ispijanju piva, biti pravi poznavalac. Sada sa pravim predznanjem možete da odete u kafanu i da otkrijete vaše najbolje pivo u Srbiji. A mi se nadamo da smo vam u tome svakako bar malo pomogli.
Po čemu se razlikuju lager, ejl i staut piva?
Ako pijete pivo verovatno ste kroz život najčešće pili lager, a da li ste znali da postoji da postoj još oko 400 vrsta piva koje se dele na tri velike glupe, a to su: Lageri, ejlovi, i staut i porter piva.
Lageri
Vrsta kvasca koja se koristi u fermentaciji je ono što razlikuje ejlove od lagera. Lageri se prave od sojeva kvasca koji otpočinju fermentaciju na niskim temperaturama. Ovi sojevi kvasca su u toku fermentacije ugalvnom stacionirani na dnu tečnosti pa se zato lageri nazivaju i pivom donjeg vrenja.
Naravno, kad poredite lagere i ejlove ukus je ključna razlika. Za razliku od ejlova, lageri imaju tendenciju da budu gazirani i osvežavajući, i imaju sposobnost da efikasno utole žeđ.
Iako je ejl pivo znatno lakše skuvati i fermetisati , lageri su preuzeli primat u pivskoj industriji verovatno zbog svoje pitkosti i ograničene gorčine, pa je zbog popularnosti ukusa bilo lako preći preko malo komplikovanijeg procesa proizvodnje.
Jedna od najpoznatijih vrsta lagera je pilsner ova vrsta je svetle i prozračne boje, i osvežavajućeg ukusa, može se reći i da sinonim za lager.
Pilsner je izmišljen u Evropi u 19. veku, i ubrzo je postao veoma popularan, zahvaljujući svojoj moći da lako utoli žeđ. Pilsneri imaju izraženu aromu hmelja i uglavnom su filtrirani.
Manje popularne i zastupljene vrste lagera su takozvani ember (amber) lager, čiji naziv potiče od engleske reči za ćilibar, jer je boje ćilibara, i crveni lager.
Kada pivari koriste sladni ječam i prže ga dok ne porumeni, tada dobijaju lager tamnije boje. To takođe pravi razliku u ukusu: ember i crveni lageri mogu imati lagani ukus kao i pilsneri, ali takođe mogu da sadrže arome karamele, prepečenog tosta.
Tamni lager je možda najenobičnija vrsta lagera, jer je jako tamne boje a spada u istu porodicu kao neka od najsvetlijih piva. Ova vrsta piva i dalje ima lagan i osvežavajući ukus poput svog svetlog rođaka, ali može da ima i bogate arome koje su karakteristične za tamnija piva poput stauta. To mogu biti arome koje čak podsećaju na čokoladu i kafu.
Ejlovi
Za razliku od lagera u proizvodnji ejlova se koristi kvasac koji počinje fermentaciju na višim temperatura. Ovaj kvasac u toku fermentacije pluta na površini tečnosti, pa se ejlovi još zovu i piva visokog vrenja.
Što se tiče ukusa ovih piva, oni se uopšte ne mogu generalizovati, postoji mnogo sojeva ejl kvasca koji doprinose različitim ukusimma i aromama. Arome ejlova mogu biti i voćne pa se može desiti da pijete neki ejl koji ima aromu kao mango ili neki citrusi iako nikakve voćke nisu korišćene u fermentaciji.
Najpoplarniji ejl je Indijski bledi ejl, odnsono Indian pale ale, pozantiji pod skarećnicom IPA. Ljudi koji vole pivo sa izraženom gorčinom, definitivno bi trebalo da probaju ovaj stil piva. Indijski bledi ejl je nastao u Engleskoj tokom 19. veka, pravljen je sa većim procentom alkohola od lagera i sa mnogo više hmelja, jer hmelj i alkohol imaju evekat konzervansa, a ovo pivo je moralo da „preživi“ put brodom od Engleske do Indije.
Staut i porter
Iako su ova intenzivno tamna piva tehnički ejlovi, često se tretiraju kao posebna kategorija. Staut piva imaju arome koje se najčašće karakterišu kao „pečene“ i „pržene“ i podsećaju na kafu i na čokoladu. Nisu mnogo gorki, a mogu biti čak i slatkog ukusa.
Stauti su najpopularniji u Irskoj i Ginis pivo je njihov najpoznatiji predstavnik.
U proizvodnji portera se dodaje i određena količina ovsenih pahuljica koje pivu daju gušću strukturu i bogatiji puniji ukus.
Kako prepoznati kvalitetno pivo i u čemu ga je najbolje poslužiti?
Pivo je jedno od najstarih pića koje je i dan danas omiljeno piće mnogih širom planete. Za razliku od vremena kada je nastalo, danas se može naći u različitim verzijama, od svetlih do tamnih, upakovanih u staklenu, plastičnu ili limenu ambalažu, ali ono što je sigurno da ovaj osvežavajući i hranljivi napitak prija mnogima.
Međutim, iako je planetarno popularno postoje zanimljivosti o njemu za koje smo sigurni da niste čuli do sada.
Istorija piva
Prvi podaci o pravljenju piva potiču od pre 6.000 godina, a istorijski izvori govore da su ga Sumerci pravili tako što su hleb potapali u vodu dodavajući razne sastojke i ostavljajući da odstoji kako bi došlo do vrenja.
Tehnologiju pravljenja piva nakon rušenja sumerskog carstva preuzeli su Vavilonci koji su pravili različite vrste piva, ali i otkrili proces čuvanja – čuvali su ga u staklenim flašama i na taj način ga isporučivali drugim zemljama, čak i Egiptu.
Od Egipćana recepturu su preuzeli Rimljani, koji su je raširili po celoj Evropi, a germanska plemena su je usavršila tako što su umesto hleba upotrebila po prvi put žitarice – na taj način nastalo je pivo koje poznajemo u današnjem obliku.
Nauka o pivu
Koliko je pivo bilo cenjeno tokom istorije, govori i činjenica da postoji nauka koja se bavi izučavanjem ovog pića, njegovom proizvodnjom i sastojcima. Reč je se o zitologiji, čiji naziv potiče od grčkih reči – “zythos” što znači pivo i „logos” što znači učiti odnosno proučavati.
Takođe, poznata je i jedna fobija koja ima veze sa pivom – reč je o cenosilikofobija, odnosno strahu od prazne pivske čaše.
Sastojci piva
Sva piva imaju osnovna 4 sastojka i to: vodu, hmelj, slad i kvasac. Specifična aroma i gorčina potiču od hmelja, a danas ih ima različitih te se mogu pronaći ona poput piva od testisa kita, crnila lignje, sa maslacem od kikirikija ili sa ukusom slezovih kolačića.
Vrste piva
Danas postoji oko 400 vrsta piva, a osnovna podela je na ejl i lager piva. Razlika među njima je u procesu fermentacije – ejl se dobija na višim temperaturala, lager na nižim.
Pivska pena
Kvalitet piva može se prepoznati i po njegovoj peni koja bi trebalo da bude gusta i da traje bar 3 minuta. Takođe, pena čuva aromu piva, a predstvalja i svojevrsnu termoizolaciju između piva i okoline, nedozvoljavajući mu da se greje.
Najstarija pivara
Najstarija pivara na svetu koja i dalje radi je „Bayerische Staatsbraueire Weihenstephan” pored Minhena, osnovana 1040. godine. U Srbiji, ali i na Balkanu, prva pivara osnovana je 1722. godine od strane Abrahama Kepiša u Pančevu, dok je Apatinska pivara, nekadašnja „Carska pivara“ jedna od najstarijih pivara koja i dalje proizvodi ovaj napitak budući da je počela sa radom 1756. godine.
Pivo i zdravlje
Brojne studije potvrdile su da umerena konzumacija, jedna čaša piva dnevno, ima pozitivan uticaj na čovekov organizam. Studija objavljena u čaopisu „New England Journal of Medicine” pokazala je da umerene količine ovog pića podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga. Takođe, smanjuje mogućnost nastanka bubrežnog kamenca za četrdeset posto, a zbog svojih sastojaka, prvenstveno hmelja, poseduje na stotine biološki aktivnih komponenti koje deluju kao antioksidanti.
Procenat alkohola u pivu
Najjače pivo na svetu zove se „Snake Venom“, u prevodu zmijski otrov i sadrži čak 67,5 odsto alkohola, a proizvodi ga Brewmeister iz Škotske. Pivo inače spada u slabija alkoholna pića, sa 3 – 13 procenata alkohola, u zavisnosti od proizvođača, a ono koje se najviše pije uglavnom sadrži oko 4,5% alkohola.
Muzeji i festivali
Prvi muzej piva osnovan je u Češkoj, dok ga danas gotovo svaka zemlja u svetu ima, kao i festivale posvećene ovom piću od kojih je najveći minhenski Oktoberfest koga godišnje poseti preko 5 miliona ljudi.
Pivske čaše
I dan danas se vodi dilema u kakvoj čaši treba poslužiti pivo, pa se čak i nauka uključila. Naime, naučne studije sugerišu da oblik čaše značajno utiče na to kako se pena razvija i zadržava, a da su najbolje čaše – krigle, pinta, čaša sa stopom i čaša krušolikog oblika.
Tipovi ljudi koji nikad ne bi trebalo da piju pivo
Bilo da idete u kafić nakon napornog dana ili samo želite da ga popijete na plaži, pivo je deo rutine mnogih ljudi. Neko voli tamno, neko svetlo, a mi kao narod volimo da popijemo pivo. Ipak, nije za svakoga, doktori su otkrili šest tipova ljudi koji nikako da piju pivo.
Ljudi sa istorijom dijabetesa ili predijabetesa
Kada pomislite na čašu piva, sigurno ne razmišljate o količini šećera koja se nalazi u njoj. Iako spisak sastojaka ne navodi uvek šećer, on se prirodno formira kada se hmelj fermentira kvascem.
– Pivo može brzo da izazove povećanje šećera u krvi pacijenta ili u stanju natašte može izazvati brz porast insulina i izazvati hipoglikemiju, što je takođe opasno – kaže dr med. Jonathon Kung, gastroenterolog u bolnici Mount Sinai.
Ljudi koji pokušavaju da izgube težinu ili imaju višak kilograma
Ako želite da izgubite nekoliko kilograma, možda bi trebalo da izbegavate ovo popularno alkoholno piće.
–Pivo ima od 100 do 200 kalorija i malu nutritivnu vrednost.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nutrients, dnevne količine piva od 500 mililitara ili više smanjuju verovatnoću gubitka težine, posebno kod muškaraca. Naime, konzumacija piva može sprečiti postizanje dnevnog kalorijskog deficita potrebnog za mršavljenje. Zamenite flašu piva flašom vode kako ne biste unosili prazne kalorije.
Osobe osetljive na gluten ili sa istorijom celijakije
Da, pivo sadrži gluten. Oni koji se drže dijete bez glutena trebalo bi da izbegavaju da piju pivo jer ono može doprineti problemima sa varenjem.
– Pivo često sadrži gluten koji kod mnogih pacijenata može da izazove inflamatorni odgovor u crevima što rezultira gastrointestinalnim simptomima – kaže Kung.
Ako ne želite da odustanete od ovog pića, postoje piva bez glutena koja bi mogla biti bolja opcija.
Ljudi sa istorijom sindroma iritabilnog creva (IBS)
Problemi sa stomakom nikada nisu poželjni, ali mogu izazvati posebne probleme kod osoba sa sindromom iritabilnog creva.
Pivo često izaziva nadimanje, gasove, dijareju, a ponekad i bolove u stomaku jer iritira crevni zid. Takođe, kod nekih pacijenata može doći do zadržavanja tečnosti.
Ljudi sa istorijom hronične bolesti jetre ili ciroze
Iako pijenje piva može zvučati kao dobra ideja nakon duge nedelje, ako imate bolest jetre ili cirozu, izbegavajte to.
– Pivo je alkohol koji, kada se metaboliše u već iritiranoj jetri (često u stanjima ciroze, virusnog hepatitisa ili autoimune bolesti), može dodatno da ubrza oštećenje parenhima jetre i na kraju može rezultirati smanjenom funkcijom jetre – kaže Kung.
Ljudi koji često imaju žgaravicu
Ako imate problema sa žgaravicom, svakako izbegavate raznovrsnu hranu, a na tu listu treba dodati pivo.
– Poznato je da pivo slabi sposobnost zatvaranja donjeg sfinktera jednjaka (koji odvaja želudac od jednjaka), što za posledicu ima da se više kiseline vraća u jednjak, a to rezultira simptomima žgaravice – objasnio je Kung.
Pivo i civilizacija
Šta je došlo prvo – hleb ili pivo?
Za razliku od pitanja o kokoški i jajetu, gde prvo dolazi jaje (evolucioni preci ptica su polagali jaja), ovo već jeste ozbiljna naučna i filozofska dilema.
Naučnici su ranije smatrali da su prve žitarice poput divlje pšenice, ječma i raži bile pripitomljene pre oko 11.000 godina zbog proizvodnje hrane, odnosno ljudske ishrane.
Međutim, vremenom se pojavljuju arheološki dokazi o tome da su mnogi rani ljudi prvobitno uzgajali i skladištili ove iste žitarice zbog pića, odnosno zbog – piva.
Jedan naučni rad iz Žurnala za arheološki metod i teoriju (2012), tako svedoči i o arheološkim ostacima alata za spravljanje piva u tzv. Natufijskoj kulturi sa istoka Sredozemnog mora iz poznog Paleolita.
Drugim rečima, prva poznata kraft pivara na svetu nalazila se u jednoj pećini u Izraelu još pre oko 13.000 godina.
A ono što je tu zaista zanimljivo jeste da su spomenuti Natufijci tada još uvek živeli polunomadskim načinom života, odnosno da uopšte nisu uzgajali, već i dalje lovili i sakupljali svoju hranu.
Ali, zato su i te kako bili – proizvodili svoje piće.
Pripitomljavanje žitarica radi proizvodnje hrane pojavljuje se tek oko hiljadu godina kasnije, kako svedoči i rad iz Žurnala iz arheološke nauke (2018).
Ljudi su spravljali, kuvali i po ritualnim gozbama konzumirali svoje zanatsko pivo mnogo pre nego što su pekli hleb i kifle, otkrili brašno i kvasac, a kamoli pismo, gradove, zakone, kraljeve i države.
Muškarci i žene iz Kamenog doba očigledno su dolazili na određene (edenske?) lokacije kako bi se zabavljali i oblokavali mnogo ranije nego što su počeli da rmbače na njivama u biblijskom znoju lica svoga.
Da li je to onda ljudska žeđ za pivom bila originalni podsticaj za pripitomljavanje tih žitarica uopšte?
I što je gradualno dovelo do golemih i revolucionarnih društvenih promena u istoriji čovečanstva? Do poljoprivrede (neolitske revolucije) i gradova (urbane revolucije), klasnog raslojavanja, pisma, pa i te neke – civilizacije?
Ostaci proizvodnje piva otkriveni su i na čuvenom arheološkom lokalitetu Gobekli Tepe u današnjoj južnoj Turskoj.
Ovo neolitsko nalazište, od pre oko 11.000 godina, predstavlja i najstariji primer monumentalne arhitekture na planeti Zemlji (oko 7.000 godina starije od Keopsove piramide ili od Stounhendža).
A baš tamo je otkriven i niz džinovskih kamenih korita ili posuda, na čijem dnu se nalazio izvesni kalcijum oksalat, hemikalija koja se pojavljuje nakon procesa namakanja, gnječenja i fermentacije zrna pšenice ili ječma. Drugim rečima, u pitanju je bio nusproizvod – kuvanja piva.
Takođe, od drevne jednozrne pšenice (Triticum boeoticum) mogao se napraviti krajnje traljav i bedan hleb – ali i jedno izvrsno pšenično pivo.
Slično je bilo i na skoro svakom mestu na Zemlji gde se otkriva poljoprivreda ili proizvodnja hrane.
U današnjem Meksiku, divlja trava iz koje nastaje kukuruz (teosinte) bila je veoma podesna za proizvodnju piva, ali ne i kukuruznog brašna za hleb ili tortilje. Kukuruzno pivo spravljale su i Inke i Apači.
A prvi dokazi o proizvodnji pirinčanog piva u današnjoj Kini su od pre 9.000 godina, i pirinač se tek zatim pripitomljuje za ishranu u Aziji.
U čemu je kvaka?
Naši lovačko-sakupljački preci, kao i druge životinje (poput šimpanzi i afričkih slonova), sigurno su stalno nailazili na hranljive komade fermentisanog voća ili žitarica.
I zatim ih kusali i isprobavali.
Zbog jedne slučajne genetske mutacije od pre oko 10 miliona godina, ljudska životinja je počela da podnosi alkohol i do 40 puta efikasnije od većine drugih sisara.
Naime, oni ljudski preci koji su više voleli miris i ukus alkohola, kao i efikasnije metabolisali taj etanol, više su i preživljavali. Hvala Darvinu, pa je evolucija prirodno odabirala primate koji su radije bili pijani, a ne trezni. A i pripita plemena su vojno pobeđivala ona koja su trezna.
Konačno, umesto pukog sakupljanja gnjilog voća sa zemlje, čovek je uzeo sudbinu u svoje pivarske ruke.
I tek zatim je prokljuvio da se žitarice mogu i uzgajati radi hrane, a ne samo radi pića.
Naravno, ovo rano pivo nije bilo poput današnjeg, i verovatno je više podsećalo na nekakvu supu od fermentisanih žitarica.
Ipak, većina drevnog piva – kao i danas – spravljala se od ječma koji se prvo sladio, a zatim i grejao ili kuvao, proizvodeći šećere, složene ugljene hidrate, vitamine i alkohol usput.
Sve je to bio snažan podsticaj da lovci-sakupljači pripitome divlje žitarice, trajno se nastane, formiraju prva društva većeg obima, sela i gradove, pa i da olabave društvene granice među klanovima, plemenima i grupama.
Drugim rečima, pivo jeste starije od hleba, naprosto zato što se lakše pravi, kaloričnije je, gazirano, i još ima opijajuće dejstvo.
Konzumiranje alkohola ispušta endorfine, te prirodne opijate koje okidaju i čokolada i seks.
Još Urukaginov zakonik iz 24. veka p. n. e, verovatno najstariji pravni dokument na svetu (i sedam vekova stariji od Hamurabijevog), navodio je pivo kao osnovnu jedinicu plaćanja i kažnjavanja.
A da li treba da iznenađuje što se baš u ovom pivarskom zakoniku po prvi put u istoriji pojavljuje i reč – sloboda?
Naprosto, pivo je bilo integralni deo mnogih ljudskih kultura hiljadama i hiljadama godina, i većina svetskih religija izdašno koristi alkoholne napitke.
Najmanje četiri sumerska boga bila su posvećena pivu, a Himna boginji Ninaski (iz 1. 800 godine p. n. e) zapravo je recept za pivo u stihu.
Pivom su, tri puta na dan, bili plaćani i egipatski radnici koji su gradili piramide u Gizi. Prvo pismo nije upotrebljavano za nekakvu poeziju i dramu, zlo i naopako, već jedino za računovodstvo ili birokratske izveštaje o količinama žitarica za pivo.
Takođe, alkohol ubija štetne bakterije, te je pivo u istoriji (ili pre vodovoda i kanalizacije) bilo neuporedivo manje opasno od vode.
Dokazi koji svedoče o veoma ranoj proizvodnji i konzumaciji piva, omogućuju nam i da posve živopisno zamislimo magnetnu ulogu ovog ječmenog, pšeničnog ili ražanog napitka za našeg ranog čoveka.
Ovo piće bi privlačilo lovce-sakupljače iz svih pravaca, i to baš u stalne naseobine ili hramove poput Gobekli Tepea.
Periodične gozbe na bazi alkohola služile su kao društveni lepak koji ljude i zajednice drži na okupu.
I vavilonska i egipatska umetnost komotno prikazuje gomilu ljudi koji sede za kafanskim stolom oko krigli sa pivom (okej, oko vrčeva iz kojih viri nekakva ječmena trska), i koji trguju, razgovaraju i ogovaraju.
Dakle, pivo je igralo ključnu ulogu u društvenim okupljanjima u kolevkama civilizacije, odnosno u ranim poljoprivrednim i urbanim društvima širom sveta. Baš kao što pivo tu istu ulogu igra i danas.
A sve ovo predstavlja ogromnu lekciju i za našu pandemijsku savremenost.
Naime, čuveni antropolozi poput Robina Danbara tvrde i da je društveno opijanje imalo centralnu ulogu u našoj evoluciji kao visoko društvenih primata sa golemim mozgovima.
Ljudski preci održavali su gozbe i pre 400.000 godina, a što je doprinelo razvoju složenih društvenih veza, te praksi razmene hrane, mitova, šala i tračeva.
Pivo nesumnjivo stimuliše i one kreativne aktivnosti poput plesa, muzike, konverzacije, i funkcioniše kao svojevrsni društveni lubrikant ili socijalni WD-40.
S tim u vezi, britanska Akademija je nedavno organizovala i konferenciju pod nazivom Alkohol i ljudska bića: jedna dugotrajna i društvena stvar (2018).
Jednostavno, pivo je bilo i ostalo – društveni napitak. A ljudi jesu društvene životinje, zar ne?
I upravo zato nam je zatvaranje kafana, kafića i restorana toliko teško palo u pandemiji kovida-19.
Okej, važi zatvaranje škola i fakulteta, i nekakvih pozorišta i bioskopa – ali moraju li zatvorene kafane, stotinu mu etanola?
Pivo nas je učinilo ljudima kakvi jesmo, doprinelo je našoj društvenosti i kreativnosti, a možda i našem opstanku kao biološke vrste.
Nisu ljudi stvoreni da bi se napijali. Ali to što se jesu bili napijali, pomoglo im je da stvore civilizaciju kao takvu.
Kao i u praistoriji, alkohol i danas podmazuje tačno sve proslave, slavlja i gozbe, poslovne sastanke i diplomatske dogovore, naučne konferencije i pobednike u Formuli 1.
Alkohol naprosto deinhibira aktivnost našeg prefrontalnog korteksa, što učini da opijeni mnogo više sarađujemo i mnogo više verujemo jedni drugima.
Zato i danas nemamo dovoljno poverenja u ljude koji ne piju alkohol i ne posećuju kafane.
Svaki Krizni štab koji drži do sebe i propisuje epidemijske mere, zato bi zaista morao da konsultuje i – antropologe.
Nisu to ljudi otkrili, zakotrljali ili zakuvali poljoprivredu i prateću civilizaciju zato što su želeli hranu, ma kakvi.
Bilo je hrane u izobilju unaokolo. Sapijensi su zakuvali civilizaciju zato što su – kuvali pivo.
I konzumiranje piva u društvu je onda egzistencijalno važnije od nekakvih mrskih i smrtonosnih koronavirusa.
Društvena kohezija, saradnja i solidarnost su esencijalne stvari za svako društvo, a pivo doprinosi upravo toj i takvoj društvenoj koheziji.
Intoksikacija bez inhibicija, anksioznosti i društvenih stega jeste i jedan krajnje zgodan, seksi, i vešti sociokulturni alat ili pak drevna aplikacija.
Pivo podmazuje funkcionisanje društva. Ali, hajde da se onda ponašamo nekako civilizovano i u toj pandemiji? Živeli!
Kako pravilno sipati pivo i zašto ga ne treba piti direktno iz flaše?
Ako volite da pijete pivo sigurno ste do sada otkrili da ono nema baš isti ukus ako ga pijete iz plastične flaše, limenke ili staklene flaše. Pivo takođe može imati drugačija svojstva ako ga iz ambalaže u kojoj je dugo stajalo prespete u čašu, a evo i zašto je to tako.
Pre nego što dođemo do toga zašto je pijenje piva iz čaše dobro za vaše zdravlje možemo prvo navesti druge razloge zbog kojih sipanje piva u čašu može značajno doprineti uživanju u ovom piću.
Jedna od glavnih prednosti konzumiranja piva iz češe je aroma. Više od 70 odsto ukusa potiče od našeg čula mirisa i zato kada ste prehlađeni i nos vam je zapušen, sva hrana deluje bljutavo i bezukusno.
Tako da ako ste odlučili da izdvojite malo više novca za flašu ili limenku nekog kvalitetnog zanatsko piva, onda bi trebalo da to pivo doživite u punom njegovom sjaju a to ćete najjednostavnije uraditi tako što ćete to pivo sipati u čašu.
Dok sipate pivo u čašu, ugljen-dioskid stvara penu sačinjenu od sitnih mehurića, i svaki put kada jedan od tih sićušnih mehurića „pukne“, on ispušta male talase arome.
Kada prinesete čašu piva ustima zbog njenog širokog otvora udišete aromu koju su mehurići ugljen-dioksida ispustili. Dakle, miris piva se meša sa ukusom i to je ono što čini pivo mnogo boljim u čaši nego u limenci ili flaši.
Sipanje piva u čašu vam takođe može pomoći da bolje upoznate pivo koje pijete. Po boji piva možete prepoznati o kojoj vrsti piva je reč i tako ćete znati kakav ukus možete da očekujete, a to koliko je pivo bistro nam govori da li je pivo filtrirano ili ne.
Takođe, mi jedemo i očima a ne samo ustima, ako nam se sviđa izgled hrane i to kako je ona servirana veća je šansa da ćemo više uživati u njoj, a isto važi i za pivo i njegovu boju.
Možda najbitniji razlog da sipate pivo u čašu je to što će te tako značajno smanjiti opasnost od nadimanja i podrigivanja, a i neće vas boleti stomak ako malo više popijete.
Pivo se u limenkama i flašama čuva pod pritiskom i sav ugljen-dioksid koji dovodi do nadimanja se zadržava u pivu, tako da kada pijemo pivo direktno iz ambalaže u kojoj je dugo čuvano, u sebe unosimo i veliku količinu gasa od koje nas može boleti stomak.
Sipanje piva u čašu „razbija“ deo ugljen-dioksida u pivu i čini ga lakšim za stomak, ali ovo se događa samo ako pivo sipamo pravilno i omogućimo peni da se formira na vrhu čaše, dakle pena nije tu samo zbog estetike.
Ako sipamo pivo tako da ono nimalo ne penuša, kao što neki vole da sipaju jer im se ne sviđa ukus pene ili im zbog nečeg drugog smeta, sav ugljen-dioksid će ostati u pivu i onda ništa nismo uradili, kao da pivno nismo ni sipali u čašu.
Ako mislite da ste pravi pivopija ako pivo stalno pijete iz flaše i jedan ste od onih što odbijaju čašu za pivo kad god postoji mogućnost da se ono direktno „cevči“ iz flaše, učinite sebi uslugu i sipajte pivo u čašu bar jednom, videćete koliko ćete se pirjatnije osećati i kolko će vam pivo biti ukusnije.
