Podsvet je deo našeg uma u kome su sačuvana znanja i iskustva. Razne stvari su učestvovale u njenom oblikovanju. Od hormona koji se iz majčine krvi prenosi na bebu, preko mimike i pokreta majke, međuljudskih odnosa u porodici, navika i strahova ljudi u okruženju.
Ona nam omogućava da fukcionišemo i bez razmišljanja. Koliko samo organa sihronizovano fukcioniše dok hodamo. Od centra za ravnotežu do stopala.
Obuke upravljanja automobilom se dobro sećamo. U početku, uz dosta koncentracije trebali smo da naučimo kako se istrovemeno koristi:
Sada sve to radimo automatski, pričajući sa saputnicima. Po pravilu, u razgovoru ne moramo da vagamo svaku reč.
Sa predhodno uskladišćenim šablonima sličnih situacija, podsvest proverava nova iskustva i određuje da li je to vredno da nas dovede do svesne pažnje!
Ako nešto žarko želimo, a premišljamo se, odjednom ćemo stalno uviđati natpis: Just Do It. Nažalost, takvi umišljeni „znaci pored puta“ mogu da nas dovedu i do greške.
Dok nesvesno ne učinite svesnim, ono će upravljati Vašim životom i zvaćete ga sudbina. Karl Gustav Jung
Roditelji, pažnja:
Karakter ličnosti se formira do treće godine života. Ponešto može da se promeni do šeste. Dr Vladeta Jerotić
Podsvest se trudi da nam omogući ono što želimo. Mnogi ljudi je, nažalost, usmeravaju pogubno po sebe. Godinama skupljaju pogrešne programe i sugestije. Ne umeju da ih ponište u trenutku nastanka i usvajanja. I najčešće ne znaju koliko su ti loši stavovi njihov jak neprijatelj. Olako izgovaraju i misle o sebi kako su nemoćni ili nesposobni. To ponavljaju stotinama i hiljadama puta u toku jedne godine. I pretvaraju u obrazac ponašanja.
Uglavnom se ne zna da snaga volje u startu najčešće gubi bitku sa podsvesnim programima. Na sreću, taj proces koji se može obrnuti ako se radi na pravi način.
Naš nervni sistem deluje na osnovu hemijskih reakcija i elektriciteta koji pulsira u različitim frekvencama. Nazivi su:
Beta – najviše, u budnom stanju
Alfa - polusan i lagane faze sna
Teta – dublji
Delta - najdublji
U ranoj mladosti, u periodu života kad intezivno učimo, prvo dominiraju delta, pa teta i onda alfa. S krajem puberteta uglavnom su beta - 14 Hz i više. U alfi smo kratko vreme po buđenju i neposredno pred spavanje.
Kada se zaista usresredimo na nameru vezanu za neki budući ishod, potrebno je da se nalazimo u alfa ili meditacijskom stanju. I da smo naučili kako misao učiniti interesantnom, jasnom, istom kao što je spoljašnja okolina. I da je se ponavljamo, ponavljamo više puta.
Neobično je, ali podsvest neće znati razliku između njih. Tada će naše telo početi da proživljava novi budući događaj u sadašnjem trenutku. Podsticaće organizam da se pripremi za taj zamišljeni budući događaj.
Merenja u ozbiljno naučno utemeljenim eksperimentima dokazuju da naše misli, kad se usredsredimo na određeni deo tela, podstiču deo mozga koji njim upravlja. Ako nastavimo s tim, uslediće fizičke promene u čulnom delu mozga. Jednom kad misao postane iskustvo, počećemo da osećamo emociju koju bismo doživljavali da se događaj odvija u stvarnosti. Mozak proizvodi neuropeptid, vrstu hemijskog glasnika i ćelije primaju poruku da je događaj stvaran.
U alfa stanju se osoba nalazi u stanju duboke opuštenosti i povišene svesnosti. Ujednačenje između prednjeg i zadnjeg dela mozga, kao i između leve i desne hemisfere stvara osećaj ispunjenosti i sreće.
Baš jakim emocijama možemo ostvariti mnogo brže i jače stvaranje novih neuronskih veza i mreža. Naša neurohemija počinje da isporučuje nove poruke našim ćelijama.
Ispitivanja pokazaju da prepuštanje pozitivnim, širokogrudim emocijama dovodi do oslobađanja oksitocina, koji u amagdali isključuje receptore za strah i teskobu. Naši neurološki sklopovi otvaraju vrata beskrajnim pozitivnim mogućnostima.
Motivaciona, entuzijastično saopštena poruka koju smo primili – podiže nam energiju. Ovo je naučno dokazano mnogo puta, npr: Dr Forest Tenat, vrhunski autoritet u SAD je, na više dobrovoljaca, merio nivo endorfina i kortizola u krvi pre i posle govora Zig Ziglara u Anahajmu, Kalifornija i pokazao da je čak tri puta porastao.
U istraživanju Martina Seligmana na univerzitetu Pensilvanija su ispitivali 350 000 ljudi tokom 22 god. Jedino pitanje je bilo: O čemu razmišljate većinu vremena? Najuspešniji među njima su razmišljali šta žele i kako to da ostvare.
Motivacija, bilo da je samoizazvana vizuelizacijama, bilo da je došla spolja, podstiče stvaranje dopamina, endorfina, serotonina, norepinerfina i drugih neurotransmitera. Oni podižu raspoloženje, snagu i izdržljivost. I omogućavaju nam, između ostalog i da lakše otapamo višak masnih naslaga, pretvarajući ih u energiju!
Smeh oslobađa endorfine koji nas pune snagom. Mnogo je korisno stvoriti naviku da neposredno po buđenju pročitamo nešto smešno!
