Masti su neizostavan deo pravilne prehrane i od velikog su značaja za očuvanje zdravlja. Nipošto ih ne bi trebalo isključivati iz prehrane, ali pri tome je važno razlikovati „dobre“ od „loših“ masti. U skup „loših“ spadaju masti bogate trans-masnim kiselinama koje su se pokazale izrazito štetnima za ljudsko zdravlje. Po hemiskoj strukturi one su nezasićene masne kiseline. Razlika između „dobrih“ nezasićenih masnih kiselina i trans-masnih kiselina je u položaju vodikovih atoma.
Trans-masne kiseline nastaju uglavnom na tri načina:
• najčešće pri preradi biljnih ulja u čvrste masti (na primer margarin)
• na visokim temperaturama tokom prženja hrane
• u procesu hidrogenacije nezasićenih masnih kiselina od strane bakterija u digestivnom traktu biljojeda
Trans-masne kiseline proizvodima u kojima se nalaze daju čvrstu strukturu i bolji ukus što objašnjava razlog njihove dosadašnje uporabe. NAJVEĆI IZVORI čine biljna ulja koja se široko koriste u industriji brze hrane, polugotovih jela, pržene hrane i pekarskih proizvoda! Trans-masne kiseline pronađene su u velikoj količini u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, vaflima, imitacijama sira i margarinima!
Tragično je to što je baš ova vrsta hrane većini ljudi svakodnevna ishrana!
Trans masti su izuzetno opasne i to naročito za srce i krvne sudove! Narušavaju zaštitnu membranu ćelija! Izazivaju mnoga maligna oboljenja i dijabetes tipa 2!
Na unos trans-masnih kiselina posebno bi trebalo paziti za vreme trudnoće, dojenja i ranog detinjstva jer mogu imati negativan uticaj na rast i razvoj djeteta!
Treba pomno čitati deklaracije namirnica i izbegavati namirnice koje sadrže trans-masne kiseline. Preporučuje se upotreba uviek svežeg ulja za prženje, izbegavanje prženja u istom ulju više puta, a pre svega izbegavanje samog prženja kao načina pripreme hrane i primenjivanje „zdravog“ načinima pripreme kao što je kuvanje!
Počnimo da kuvamo hranu na ulju na primer od košpica grožđa koje ne menja svoj hemijski sastav do 250 celzijuca!
Trans masti: Šta su, zašto su štetne i kako da ih izbegneš?
Valter Vilet epidemiolog, nutricionista i profesor medicine na Harvardu:
"Trans masti su zapravo metabolički otrov.”
Postoji mogućnost da ti trans masti nisu potpuno nepoznata tema.
Moguće je i da znaš da su trans masti uglavnom nezdrave, ali nemaš informaciju zašto je to tako.
Iako se poslednjih godina povećala svest javnosti o štetnom uticaju trans masti, one još uvek predstavljaju ozbiljnu pretnju po tvoje zdravlje.
Šta su trans masti?
Trans masti ili trans masne kiseline spadaju u masne kiseline.
Što se tiče podele, trans masti mogu se javiti u dva oblika:
Prirodne trans masti nalaze se u mesu i mlečnim proizvodima preživara, kao što su goveda, ovce i koze.
Ovaj oblik trans masti stvara se prirodnim putem kada bakterije u stomaku preživara vare travu.
Prirodne trans masti čine 3–7% ukupne masti u mlečnim proizvodima, kao što su mleko i sir, 3–10% u govedini i jagnjetini, i svega 0–2% u piletini i svinjetini.
Ipak, ne treba da brineš ukoliko si ljubitelj mesa i mlečnih proizvoda budući da je nekoliko naučnih studija pokazalo da umereni unos prirodnih masti nema štetnih dejstava.
Najpoznatija vrsta prirodnih trans masti, konjugovana linolna kiselina (CLA), nalazi se u mlečnoj masti, smatra se korisnom i prodaje se kao dodatak ishrani.
Veštačke trans masti , poznate kao industrijske trans masti ili delimično hidrogenizovane masti, opasne su po tvoje zdravlje.
Ove masti nastaju kada se biljna ulja hemijski izmene tako da ostanu čvrsta na sobnoj temperaturi.
Hidrogenizacija je proces tokom kojeg se biljnom ulju dodaje hidrogen, usled čega ono postaje delimično hidrogenizovano ulje.
Uprkos činjenici da su veštačke trans masti štetne po zdravlje, proizvođači hrane ih koriste zbog toga što su trans masti jednostavne za upotrebu, jeftine za proizvodnju i imaju dug rok trajanja.
Zašto su trans masne kiseline štetne?
Trans masne kiseline su na lošem glasu zbog pogubnog uticaja koji imaju po ljudsko zdravlje.
Brojne opservacijske studije i klinička ispitivanja sugerišu da veštačke trans masne kiseline značajno povećavaju rizik od bolesti srca
Niz kliničkih studija pokazao je da ljudi koji konzumiraju trans masti, i ne unose druge masti ili namirnice bogate ugljenim hidratima, beleže značajno povećanje LDL (lošeg) holesterola bez odgovarajućeg porasta HDL (dobrog) holesterola.
Sa druge strane, pokazano je da većina ostalih masti istovremeno povećava i LDL i HDL.
Zamena ostalih masti u ishrani trans mastima značajno povećava odnos ukupnog i HDL holesterola i negativno utiče na lipoproteine, što sve povećava rizik od pojave srčanih bolesti.
Naučne studije pokazuju da su trans masti povezane sa povišenim markerima zapaljenja , posebno kod ljudi koji imaju višak kilograma i žele da saznaju odgovor na pitanje kako smršati.
Smatra se da trans masti mogu da oštete unutrašnji sloj zidova krvnih sudova, poznatiji kao endotelijum.
Iako su rezultati ispitivanja na ljudima pomešani, sugeriše se da trans masti mogu da utiču na pojavu insulinske rezistencije i dijabetes tipa 2.
U velikoj naučnoj studiji obavljenoj na preko 80000 žena primećeno je da one koje su pojele najviše trans masti imaju 40% veći rizik od pojave dijabetesa.
Ipak, dve slične studije nisu otkrile vezu između unosa trans masti i dijabetesa, te se ne može 100% tvrditi da su trans masti direktno povezane sa nastankom dijabetesa.
Kako da izbegneš trans masne kiseline u hrani?
Izbeći trans masne kiseline u potpunosti naizgled deluje nemoguće.
Međutim, čak i ukoliko samo značajno smanjiš unos trans masti, svom organizmu učinićeš veliku uslugu.
Delimično hidrogenizovana biljna ulja najveći su izvor trans masti u ishrani jer su jeftina za proizvodnju i imaju dug rok trajanja.
Imajući to u vidu, evo i spiska namirnica u kojima dominiraju trans masne kiseline:
Prerađena hrana koja sadrži delimično hidrogenirano biljno ulje najbogatiji je izvor trans masti u ishrani.
Jedno američko istraživanje na temu prodaje sojinih ulja i ulja od uljane repice u prodavnicama otkrilo je da su 0,56 – 4,2% masti u njima trans masti, bez ikakvih naznaka o tome na ambalažama proizvoda.
Namirnice sa najviše trans masti: 9 najopasnijih!
Masti su važne za zdravlje, ali morate paziti koju vrstu masnoća unosite u telo
Masti su, baš kao i proteini i ugljeni hidrati, veoma važan deo naše ishrane i moramo ih unositi u dovoljnoj meri kako bi naš organizam normalno funksionisao.
Ipak, postoji jedna važna napomena – masti treba da budu zdrave, mononezasićene, koje se mogu naći u namirnicama poput ribe, mesa, orašastih plodova, semenki, mlečnih proizvoda, mahunarki…
Ali, trans masti (trans izomeri ili masne kiseline), pogotovo veštačke, veoma su opasne. Prema istraživanjima, redovno konzumiranje proizvoda koji sadrže trans masti može da skrati životni vek za pet godina.
Šta su trans masti
Trans masti dolaze u prirodnom i veštačkom obliku. Prirodnih ima u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, ali doktori kažu da njih ne treba isključiti iz ishrane jer je dobit mnogo veća od koristi.
Veštačke trans masti stvaraju se tokom prerade namirnica, kao i sintezom ulja. One dugo opstaju, i to je razlog zašto se često koriste – zbog njih namirnice traju duže, bolje podnose transport, a i jeftinije su. Ali, sklonije su oksidaciji zbog hidrogenizacijskih promena u strukturi ćelija i to je ono što ih čini opasnim.
Negativna svojstva trans masti
Studije su potvrdile direktnu vezu između redovne konzumacije trans masti i povećanog rizika od ateroskleroze, naslaga holesterola u krvnim sudovima, srčanih bolesti i nekih vrsta raka.
Kako utvrditi da li proizvod sadrži trans masti
Nažalost, nemoguće je biti siguran da li i koliko su trans masti korišćene u preradi, osim laboratorijskom analizom. Ali, možete da obratite pažnju na sastojke proizvoda. Trans masti kriju se izna sledečih naziva: hidrogenizovana mast, hidrogenizovana ulja, masti za kuvanje, redukovane masti…
Ove namirnice imaju najviše trans masti:
1. Mesne prerađevine
Mnoge vrste kobasice, viršle, šunke, sušeno, dimljeno i usoljeno meso – gotovo svi ovi proizvodi najčešće sadrže puno trans masti. Dodaju se da bi produžile rok trajanja proizvoda i da bi ukus bio bolji, a boja lepša. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija označila mesne prerađevine kao potencijalno karcinogene.
2. Čips i mnoge druge grickalice
Problem je što se brojne grickalice prave pomoću biljnih ulja. Ona sama po sebi nisu opasna, ali uz zagrevanje na vrlo visokoj temperaturi (posebno ako se proces ponavlja), dolazi do nuspojave supstanci koje imaju štetan efekat na zdravlje srca i krvnih sudova, i povećavaju rizik od razvoja raka.
3. Gotovi sosovi
Glavni sastojak gotovih sosova su biljna ulja koja trpe preradu i kao rezultat daju trans masti.
4. Određene vrste čokolade
Što je čokolada jeftinija, to sadrži manje kakaaa, a više masti i ulja, uključujući i trans masnoće. Birajte čokoladu koja ima visok sadržaj kakaa i ako je moguće, bez šećera – to je najzdravija čokolada.
5. Pomfrit
Možemo slobodno da kažemo da je ovo pobednik među proizvodima sa trans mastima!
6. Prženi mesni medaljoni
Što su manji komadi mesa koje pržite u dubokom ulju, oni se više pune trans mastima.
7. Gotova peciva i kolači
U masovnoj proizvodnji slatkiša najčešće se koriste namirnice najmanjeg kvaliteta…
8. Gotovi obroci od žitarica
Stručnjaci apeluju da se ova vrsta hrane izbaci iz ishrane, jer je toliko puna šećera, trans masti i drugih aditiva, da od tih žitarica nema gotovo nikakve koristi.
9. Proteinske pločice
Pažljivo čitajte sastojke, naročito ako se među sastojcima nalazi sušeno voće.
