Realnost je da ugljeni hidrati često u ishrani učestvuju i preko 80%. Najviše ih je u šećeru, brašnu, krompiru, pirinču. U svom voću. Pojedino povrće ga ima malo manje: pasulj, grašak, šargarepa sočivo. U skoro svemu su što jedemo. Čak i u mesu, mada sasvim malo.
Daju nam takozvane prazne odnosno, beskorisne kalorije. Pitate se zašto jedemo ugljene hidrate, ako nam ne trebaju? Iz njih ćelije dobijaju energiju.
Mnogi od nas su sebi napravili ozbiljne problem zbog prekomerne upotrebe testa i šećera. Između ostalog, tako se i smanjuje aktivnost inhibitornih neurona. Za zadovoljstvo nam treba mnogo više ugljenih hidrata.
Najveći uzročnik su visokoprerađeni ugljeni hidrati. Kod njih su uništeni fitonutrijenti. Imaju, po pravilu, za organizam mnogo opasnih veštačkih stvari. U to spadaju i zbog zablude veoma korišćene ovsene pahuljice. Visoki pritisak i temperature su im na loš način promenili strukturu.
Slatkiši sa fruktozom su takođe kod mnogih veoma opasna navika. I to onih koji se trude da zdravije jedu!
Čuli ste za glikemijski indeks (GI)? Glukozi je dodeljen 100. On iskazuje brzinu kojom se ugljeni hidrati iz pojedinih namirnica pretvaraju u nju.
Sveobuhvatniji pokazatelj je Glikemijski teret. Predstavlja efekat koji celokupni obrok ima na nivo šećera u krvi i nije povezan samo sa originalnom oblikom ugljenih hidrata. Znači – kombinacijom različitih namirnica možemo usporiti šećerni udar.
Tajna zdravlja je da se jede integralna, prava, neprerađena hrana u što prirodnijem obliku.
Što više vlakana, koja podsećaju na suđer koji upija masti i šećer u telu, usporava i sprečava ih da se brzo svare.
Razlika između jabuke i soka napravljenog od nje: Sažvakani komadi jabuke se mnogo duže vare. Ona obuzdavaju eksploziju šećera. Od soka je nešto bolja varijanta ako popijemo celu, samlevenu jabuku.
Blendiranjem, pogotovo kuvanjem, još više prerađujemo ugljene hidrate. Kod šargarepe, celera tako mnogostruko uvećavamo apsorpciju, odnosno – glikemijski efekat. Prženjem i pečenjem krompir dobija veći GI od kristal šećera!
Hajde da pogledamo šta se dešava kad pojedemo šećer, odnosno ugljeni hidrat, bez obzira da li potiču iz belog brašna ili borovnicama bogatim fitonutritijentima. Pankreas stvara važan metabolični hormon, zvan insulin, čiji je zadatak da pomogne šećeru da dođe do naših ćelija, gde se može pretvoriti u energiju pomoću mitohondrija, koje su kotlarnice za sagorevanje energije.
Dok je sve u redu, interakcija insulin i šećera u krvi predstavlja dobro podmazanu mašinu. Kad pojedemo nešto šećera, telo proizvede taman dovoljno insulina da to može da metaboliše.
Problem nastaje ako se u hrani pojavi previše šećera, naročito onog koji se brzo transformiše i ako se to dešava u količinama. Nivo insulina u telu ostaje povišen. Vremenom, postajemo otporni na njegovo delovanje i potrebno ga je sve više i više za obavljanje istog posla.
To je insulinska rezistencija - opasna bolest. Simbolički rečeno, ako je brava od ćelijskih vrata kroz koja treba da uđe glukoza je zarđala i ključ (insulin) teško može da je otvori. Jetra i pankreas postaju masni.
Većina ćelija ostaju gladne glukoze. Slabe i oboljevaju!
A nje je previše u krvi i zato, uz duvan i još neke uzročnike, ona najviše oštećuje krvne sudove. I celokupno telo!
“Ko je rek’o da je gladan?!”
Kao odgovor na predhodno pitanje, najčešće se poseže za nečim iz pekara. Ali:
Ugljeni hidrati slabo suzbijaju lučenje gremlina, hormona gladi iz želuca. Takođe, oni ne podstiču stvaranje raznih hormona sitosti, što rade proteini i masti.
Rezultat je da ulazimo u vrzino kolo gladi i povećanja količina insulina i glukoze u krvi. Šećer, tihi ubica, nagriza sve organe, a mi sve gladniji i sve ga više unosimo.
I na kraju savet - ugljene hidrate različito treba da koristimo u zavisnosti od zdravlja i želje da nešto menjamo kod sebe:
Ponavljamo, jer je mnogo važno - masne ćelije se ne prazne, već se često uvećavaju, sve dok ima insulina u krvi!
Zaslađivače bi mogli definisati kao namirnice bez glukoze i kalorija, koje imaju sladak ukus. Za veštačke je poznato da su uglavnom štetni, neki i veoma.
A, u procesu oslobađanja od sala, koji se hoće ubrzati smanjenim unosom kalorija – ostvaruju suprotan efekat!
Kako to?
Čulo ukusa javlja da dolazi slatko, odnosno kalorije. Stvara se insulin. Pošto se glukoza ne pojavljuje, telo onda očekuje nepoznate okolnosti, verovatno – nestašicu hrane! Reaguje povećanim punjenjem masnih ćelija i usporavanjem bazalnog metabolizma!
Veštački zaslađivači menjaju sastav mikroorganizama dovodeći do velikog nivoa šećera u krvi! Održavaju nam naviku i potrebu za slatkim.
Takođe i izazivaju intezivnije nagrađivanje u mozgu i dovode do zasićenja receptora u hipotalamusu. Sve više i više nam treba slatkog za isto zadovoljstvo!
Znači - u dijeti izbacite čak i prirodne – steviju, sirup od agave i slične.
