Pripovest
Bejasmo okupirani od Loši Nagona. Zauzdan nam duh. Nabujali stomaci.
Predugo je trajalo i baš nam preselo.
Napokon dođe taj zadnji vakat. Pobunismo se!
A oni ukopani u duboki šanac. Nako odvratni, zadrigli i opsednuti porocima.
Mučismo se. Al, savladasmo i.
Valjani smo sad, puni života. I stasiti.
Sučim sve napravismo?
Zovu i fiziologija i psihologija. Za oba oružja smo se vatali s pomoću iskusnog čoeka.
poznati autor
Ljudsko telo karakteriše osnovni biološki princip samoregulacije. Ako se stvari menjaju u jednom pravcu – ono deluje u suprotnom. Automatski reguliše temperaturu, pritisak, otkucaje srca, disanje. Kod smanjivanja unosa kalorija ono utišava potrošnju i pojačava hormonske signale koji pojačavaju glad.
Gojaznost nije samo kalorijski, već uglavnom hormonski poremećaj.
Genetski smo isprogramirani da očuvamo vitalnost i spremnost na akciju. Takođe i da napravimo samo neophodne masne naslage koje će biti dostupne u nestašici. Razgradnja mišićnog tkiva se dešava tek kod smanjivanja masnoća ispod 3%.
Tokom razvoja civilizacije, debljina nije imala česte prilike da usporava reakcije i smeta kretanju.
I onda je došlo doba industrijske ishrane.
Težina se održava slično termostatu. Kako se on podešava? O tome ima u tekstu na osnovnoj strani - VIŠESTRUKI UTICAJ INSULINA I KORTIZOLA.
Podsvest nam kroz automatizam pojednostavljuje funkcionisanje i proverava nova iskustva sa predhodno uskladišćenim šablonima sličnih situacija. Analizira da li je vredno da nas neki postupak dovede do svesne pažnje!
Čest primer: Svuda dostupna, prerađena hrana nam oduševljava čula vida i mirisa, obezbeđuje priliv hormona sreće. Uočavamo mesta za nabavku i lako posežemo za njom!
Moramo podsvesti uporno stavljati do znanja kako je neophodna promena šalona ponašanja. Da su nam drugi prioriteti još važniji! Na taj način će ona prihvatiti novu realnost.
Veliki broj istraživanja u najozbiljnijim institucijama, jednom je angažovano čak 50000 žena, pokazao je da smanjenje kalorija u prvih 6-9 meseci pomaže redukciji masnih naslaga. Onda se, uglavnom, sve vraćalo na staro, često i na više.
Onima koji su dugo godina debeli - mnogo je komplikovanije da smršaju. Ljudi, koji su nedavno dobili kilograme, lakše ih gube.
Posle gubljenja težine se jedno vrema teže odoleva gladi, dok se ne prilagodimo na manji unos. To je pokazalo funkcionalno snimanje mozga magnetnom rezonancom.
Dijetaši zbog neuspeha optužuju sebe za nedostatak volje. Tako misli i okruženje.
Statistike kažu da od svih što su se trudili da smršaju, posle par godina maksimalno je 10 % ostajalo vitko! Po pravilu - oni koji su regulisali insulinsku rezistenciju i štetne navike preoblikovali u delotvorne.
U Američkom NAJVEĆEM GUBITNIKU nema prošlogodišnjih učesnika. Vrate kilograme!!
Hrana ublažava strah i neprijatne emocije. Koristi se kao sredstvo za suzbijanje stresa i kompenzovanje ljubavi. Komunicira sa genima. Ovo što sad zovemo „zdrava hrana“, razvijala se s’ ljudskim rodom hiljadama generacija. Geni je razumeju.
Slobodni radikali nastaju tokom metabolizma i izazivaju mnogo lošeg. Čak i usporavaju sagorevanja u mitohondrijama. Prirodna hrana ima mehanizme koji ih suzbijaju. Hiljadama godina smo se i čistili. Ne znajući da tako treba.
Ne mora se jesti ujutru. Zalihe nutrijenata su se tek svarile, hormoni su skočili da nas podstaknu posle buđenja. Produžimo period čišćenja sve do ozbiljne gladi.
Neki istraživači smatraju da nas organizam podstiče na unos hrane, očekujući da će na taj način dobiti minimum mikronutritijenata.
A, ako dnevno uzmemo samo 2% više nezdrave hrane (pola čaše soka, šećer u kafi), za godinu dana ćemo imati 2,5kg!
Stopa gojaznosti je veća i zato što je tehnologija sa raznim dodacima omogućila da hrana bude ukusnija.
Mnogi misle da će im se salo otapati pošto smanje unos kalorija i pojačaju kretanje!? Čak i razni nutricionisti na taj način pogrešno primenjuju zakon o održanju energije, pojednostavljeno tumačeći promenljive veličine. Da razmotrimo neke dileme i zablude:
3. Potrošnja su bazalni metabolizam, kretanje i odavanje u okolinu
3.1. Bitno smanjivanje ishrane i povećanje potrošnje zbog kretanja, našem telu je signal za opasnost. Da bi sačuvalo funkcionisanje vitalnih organa, ono posle dva dana nestašice počne da prepolovljava bazalni metabolizam. Tako se zove minimalna količina energije potrebne za funkcionisanje svih tkiva u mirovanju. Kod prosečne osobe je to 1800 kalorija. Kod odraslih muškaraca - 2500.
Telo štedi na funkcijama koje nisu urgentne za opstanak: snižava se telesna temperatura, opada krvni pritisak, usporava se pumpanje krvi, mentalne sposobnosti se smanjuju (letargija i nemogućnost koncentracije), nastaje slabost tokom fizičkih aktivnosti, opada kosa, kvare se nokti.
Ali, po prestanku kalorijske restrikcije, za povratak organizma u normalno funkcionisanje i potrošnju su potrebne najmanje 4 nedelje. Umesto 2 dana, posle kojih je sve krenulo!
U ovom periodu, prevelika postaje nekad uobičajena količina hrane. I dolazi do čuvenog jo-jo efekta.
Često, ne samo što se vraćaju izgubljene, već se dodaju i nove masti!
Preci u kratkim vremenskim intervalima nisu imali dovoljno hrane. Dok ne ulove ili je ne nađu. Ovakva situacija nije provocirala režim štednje. Trebalo je održavati organizam spremnim za razne aktivnosti. Za preživljavanje u divljini ne sme se biti ni mnogo mršav, nit debeo.
Ista genetika važi i u decenijama kada su dijete postale interesantne. I ako se na ispravan način koristi daje vidljive rezultate.
3.2.
Važno je i kakvu vrstu kretanja imamo.
Pokazalo se da trčanje i kardio, uz potrošnju kalorija, brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata i podstaknu zamor. Zbog toga naše telo ove teške vežbe ne prepoznaje kao stimulans, već kao pretnju!
Salo se nije ni počelo topiti, a mozak zbog akutnog pada šećera daje komandu da moramo uneti novu hranu. Telo se strateški pripremalo za taj unos i pokreću se svi mehanizmi za još efikasnije stvaranje masti. Zato nas nova glad tera da još više jedemo!
Kažu da je Amerika prepuna debelih koji džogiraju sa istim, često i sve većim salom.
Uz dovoljan unos proteina, vežbe sa opterećenjem izgrađuju muskulaturu koja je čak desetak puta veći potrošač energije od masti. Tako povećavamo potrošnju i u stanju mirovanja. Dižemo i nivoe korisnih hormona.
Naučnici su analizirali mnogo studija kako bi bolje razumeli odnos između mišićne mase, pretilosti i dijabetesa tipa 2.
Osobe koje su povećale mišićnu masu za svega 2–3% smanjile su telesnu masnoću u proseku za 4% i ostvarile niže jutarnje vrednosti glukoze natašte, ali i HbA1c (prosečan nivo u 2-3 meseca)!
Vežbe u parteru su blagorodne iz više razloga. Pogotovo ubrzo posle jela, kad usporavaju porast insulina.
Hormoni adrenalin i noradrenalin se u najvecoj meri otpuštaju pri fizickoj aktivnosti. Aktiviraju i podstiču aktivnost enzima lipaze koji nam smanjuje masne depozite.
Za eliminaciju masti, potrebno je vežbati duže od pola sata u kontinuitetu i to sa najviše 50% maksimalnog kapaciteta. Tako ćemo maksimalno poštedeti ugljene hidrate iz rezervi tela i izbeći signale koje organizam tumači kao nadolazak krize.
Šetnja umerenim korakom za 45 min. bi spalila tek oko stotinak kalorija. Brzi hod (5,5 do 7,5 km/h) daje najefikasnije rezultate u očuvanju zdravlja i povratka linije. Važno je da znoj probije.
Fizičke vežbe utiču i na povećanje sive materije u mozgu!
3.3.
Od svarene hrane i energije sala što smo ga eventualno potrošili, preko 60% izlazi kroz pluća kao topao ugljen-dioksid, a od približno 10% se pravi nova voda, koja se izbacuje. Poznato je da se hladna prostorija zagreje od prisutnih ljudi koji izdišu vazduh, znoje se.
Male količine se iz belančevina pretvaraju u čvrste supstance i odlaze kroz urin. Jedino nesvarena vlakna idu kroz creva.
4. Nasuprot zabludama, istraživanja su pokazala da su korisniji veći, a ređi obroci. Objašnjenje je – u međuvremenu odmaramo ćelije od permanentnog priliva insulina.
Povećana količina masti u odnosu na ugljene hidrate pri istim kalorijama - u dužem periodu podiže bazalni metabolizam!
Razgradivost hrane povećavamo tako što je obrađujemo seckanjem i blendiranjem, pa i kuvanjem i pečenjem. Na taj način ćemo brže da je svarimo i očas opet budemo gladni.
Izuzetno su važni: i vrsta i načini korišćenja hrane i pravilno kretanje. I sticanje ispravnih navika.
Mnoga primitivna društva jedu dosta ugljenih hidrata u prirodnim namirnicama, ali ne i rafinisani šećer. Nemaju gojaznost!
Napredak medicine je doneo mnoge blagodeti. Nažalost, poslednjih godina su u celom svetu pogoršani razni zdravstveni parametri zbog korišćenja jeftine prerađene hrane. Pogotovo modifikovane pšenice i kukuruzno-fruktoznog sirupa. Ozbiljna Američka istraživanja pokazuju da mlađe generacije imaju lošije pokazatelje funkcija organizma od onih pre nekoliko decenija.
U nekad siromašnoj, a sad sve razvijenijoj Kini se uočava opasan trend. Sa porastom standarda je bitno uvećana potrošnja rafinisanih ugljenih hidrata i nove pšenice - na račun izvornog pirinča. Rezultat je: dijabetes je 1980. god imalo 1% stanovnika, a 2013. – 11.6%! Danas mnogo, mnogo više!
U Srbiji - 2000. god. je 17,3% ljudi je imalo prekomernu težinu, a 2019. čak 20,8%.
Broj masnih ćelija se povećava dok se gojimo i ne snižava nakon mršavljenja. Leptin će pokušavati da napuni ove masne rezerve. Što je maksimalna težina veća, teže ćemo uspeti da ostvarimo kontrolu.
Toksini iz okruženja uzrokuju gojenje. Otapanjem masnih ćelija, oni se oslobađaju. Mora se unositi dosta tečnosti da bi se izbacili.
Jako rafinisana i prerađena hrana ne izaziva hormone sitosti.
Ko želi oslobađanje od viška sala, voće neka uzima samo kao nagradu, u danu za opuštanje.
Neophodno je ugljene hidrate svesti do 5% kalorijske vrednosti ishrane. Odnosno, treba jesti namirnice u kojim ih nema ili gde su u minimalnim količinama.
Pošto jedno vreme bitno manje unosimo - organizam prestaje da ih traži!
Treba paziti da nam količine pojedenih masti i proteina ne zavise od poriva za gurmanlukom, već samo od vrste kretanja. A vlakana što više.
Buter ima mali uticaj na gojenje. Jetra stvara 80% holesterola u krvi. Ako smanjite holesterol u ishrani, telo će ga napraviti više. Mlečni punomasni proizvodi imaju nizak uticaj na gojaznost i dijabetis.
Proteini i masnoće nas zasite. Šećer ne.
Kroz povrće dobijamo korisne stvari. Odabrati ono sa malo brašnjastih materija! Opšte je poznato da paprika ima duplo više C-vitamina od limuna.
Birati meso, kajmak i beli sir od goveda sa planinskih pašnjaka. Mangulice su ponajbolje, jer riju u prirodi i imaju dobar holesterol. I kokoške koje kljucaju.
Obima struka je odličan pokazatelj dobre građe tela. Treba da bude oko 10 cm manji, nego upola od visine. A proveren metod za izbegavanje grešaka u merenju je da pratimo labavljenje garderobe.
Salo iz trbušne maramice gura kožu napolje! Trebalo nam je u prošlosti kao rezerva energije. Ali, ako je previše uvećano - postaje uzročnik više zdravstvenih problema. Drugačijeg je sastava od masti na drugim mestima i emituje razne štetne stvari. Širi se po celoj trbušnoj duplji. Pojačavaja zapaljenja, uvećavaja apetit i hormone stresa. Usporava sagorevanje masti ugrožavajući receptore u ćelijama.
Većina ljudi smatra da je volja presudan činilac!?? Kaže se: „Sve dolazi iz glave.“
Da, ali – iz kog dela? Mnoga, mnoga ozbiljna istraživanja su dokazala kako racio lako popušta pod nagonima fizioloških poriva i dosadašnjih navika!
Podsvesni automatizmi nam olakšavaju život. Nažalost, neki su postali veoma pogrešni! Između ostalog - hranom suzbijamo nervozu i nagrađujemo se. Treba ovoga da budemo svesni i oprezni.
Milioni ljudi su uspeli da regulišu višak sala samo uz pomoć HERBALIFE. Ovde opisani obrok ima još više korisnih sastojaka, sa svaki put mogućim drugačijim ukusom. Slatkim, slanim, ljutim, kiselim.
Upoznaćete se i sa proverenim procedurama koje izuzetno pomažu u ostvarenju vitkosti. I trajno održavaju stečeno.
Većina poznatih dijeta su komplikovane. Svakodnevno traže nabavku određenih namirnica, njihovo precizno merenje, sabiranje kalorija. Retki ovo izdržavaju sve do ostvarenja cilja.
Mi na jednostavan način jedemo veoma ukusno i raznovrsno. I pri tom ostvarujemo željeno uz pomoć preporuka u raznim tekstovima. Prvi je:
POSTUPCI KOJI NAS TRAJNO OSLOBAĐAJU OD SALA
