VIŠESTRUKI UTICAJ INSULINA I KORTIZOLA

Insulin je ključ u bravi koja omogućava propuštanje glukoze u ćeliju. Ako to ne radi dobro, telo pokušava da problem reši praveći u gušterači više ključeva. 

Insulin ima ulogu da na različite načine ostvaruje maksimalnu iskoristivost hrane: 

• Ubacuje glukozu u ćelije. 
• Podstiče deponovanje viška energije u glikogenu.
• Pokreće jetru da prestane sa dotadašnjom razgradnjom masti i da glukozu pretvori u trigliceride. Oni odlaze u masne ćelije.
• Blokira hormon sitosti u hipotalamusu i moždanom stablu koje je odgovorno za automatske radnje. Oni imaju informaciju da smo i dalje gladni. I podstiču nas da jedemo.
• Stimuliše intezivno lučenje hormona grelin. Ubrzo posle izdašnog jela – ponovo glad!
• Ako je u povišenom nivou prisutan u krvi, masne ćelije ne mogu da se otapaju!

Insulin se može povećati nezavisno od šećera u krvi: 

• Sva hrana ga podstiče u nekoj količini. Masnoće najmanje.
• Aspartman i stevia podižu nivo insulina više od šećera!! Zaslađivač preko jezika pošalje mozgu ukus slatkog. Pošto ne dobija kalorije, mozak traži još i još!
• Mlečni proizvodi izazivaju lučenje. 
• Proteini iz povrća minimalno podižu insulin.
• Surutka i životinjski proteini ga dižu, ali i izuzetno podstiču sitost.
• Masti, amino-kiseline i glukoza stimulišu oslobađanje inektina (hormoni koje proizvodi želudac). Ovi odlažu pražnjenje želuca u tanko crevo, što usporava apsorpciju glukoze.

Opet, inrektini iniciraju insulin, ali su glavni izazivači sitosti!

Insulinska rezistencija je drugi naziv za otpornost. Ona se razvija kako bi zid ćelije štitila od neobično visokog insulina. 

Rafinisana hrana omogućuje veliki dotok glukoze, što izaziva povećanu količinu insulina. Zbog suviše velike stimulacije, receptori ćelija se prilagođavaju praveći otpor. Zbog toga telo ostaje gladno! Nedostatak glukoze u ćelijama je signal gušterači za stvaranje novog insulina. Opet, što ga je više, zid ćelija uvećava otpornost! 

Začarani krug: Ciklus se sve više ponavlja, gojaznost postaje veća! 

U zdravom telu je većinu vremena nivo insulina nizak. Zbog samo povremenih skokova telo ne stiže i ne mora da se prilagođava. Oni ne izazivaju otpornost.

Dva su zahteva za otpornost: visok nivo i stalan sadržaj insulina.

Poslednjih decenija ljudi su uveli užine i sve više grickaju. Telo stalno održava visok nivo insulina! I ovo je bitan uzročnik rezistencije. 

Uobičajana su peciva za doručak. Umesto da započnemo dan niskim insulinom posle noćnog posta, on je odmah visok. Trajnost visokog insulina vodi još većoj otpornosti. 

Dijabetis tipa 2 obično nastaje posle deset godina insulinske rezinstencije. Ćelijama treba više insulina i mi polako postajemo sve deblji.

Veliki dotok glukoze u jetru dovodi da njenih teškoća da izbaci novostvorene masti i ona postaje masna. Što je masnija, niža je osetljivost tela na insulin. On teško može da ubacuje nove količine. Potrebni su viši i viši nivoi. A jetra postepeno postaje otporna na insulin, jer se brani od navale. 

Hipotalasni region se može simbolično nazvati termostat za masnoću. Insulin služi za podešavanje.

Na osnovu više istraživanja poslednjih godina, neki autori smatraju da svako od nas ima drugačije postavljen termostat. Što smo duže i više debeli i što nam je rezistencija lošija – termostat je na višem podeoku. Hipotalamus teži da salo vrati u (veoma visoku) normalu koja se vremenom ustalila!

Dijete u početnim mesecima rade. Maksimum dobrih rezultata je između šestog i devetog meseca. I, nažalost, najčešće se ulazi u onih 95% koji su se vratili na staro. 

Eksperimenti sa velikim brojem ljudi i u dugom periodu, pokazali su da veliko periodično snižavanje nivoa insulina vremenom eliminiše insulinsku rezistenciju.

Kortizol je steroidni hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde. Često se naziva i "hormon stresa" jer igra ključnu ulogu u odgovoru tela na stres, reguliše metabolizam, krvni pritisak, nivo šećera u krvi, kao i funkciju imunog sistema.  

Mišiće snadbeva energijom iz glukoze. U uslovima hroničnog stresa njen nivo mesecima ostaje visok. Količina se sve više povećava, samim tim i debljanje.

Poremećaj spavanja je snažan psihološki stresor i zato stimuliše kortizol. Ovo rezultira visokim nivoom insulina i insulinske rezistencije.

Nedostatak sna, počevši od sedam i manje sati povećeva težinu. A ispod 5-6 sati - do 50% je veći rizik od debljanja.

Kortizol najviše utiče na visceralne masti.

Opuštajući se, ubrzavamo metabolizam, ali i smanjujemo nivo insulina.

Korisna tehnika za smirivanje stresa je FIZIOLOŠKI UZDAH:

• Dva kratka duboka udaha (po mogućnosti kroz nos)
• Pauza jedna sekunda.
• Polako i dugo izdisanje kroz usta.

Produženim izdisanjem šaljemo signal mozgu da telo nije više u opasnostii i da nam odgovor na stres više ne treba.

Izlazak u prirodu sa odličnim vidikom izuzetno dobro smiruje stres.

Hobi pomaže mozgu da se oporavi od stresnog dana.

Za dijetu je presudna regulacija nivoa insulina. A, dokazano je da se smanivanjem broja kalorija i povećanom potrošnjom kretanjem ne postižu dugoročni rezultati!! 

U odeljku DIJETA ćete moći da nađete obrazloženja koja su dobijena u više istraživanja sa velikim brojem ljudi.